SKRIVENI TROŠKOVI: Zašto na računu imate manje nego što ste potrošili
BANKE su nekada bile servis građana, sada su se one pretvorile u prodavnice. Balkanski mentalitet je takav da ne računamo na neočekivane troškove, i teško prihvatamo da se sada svaka usluga plaća, pa tako i bankarska. Otuda neprijatna iznenađenja kada se prilikom provere stanja na tekućem računu uoči malo manje novca nego što se zapravo potrošilo.
Foto: Arhiva "Novosti"
Ovako za "Novosti" priča finansijski savetnik Dušan Uzelac, sa portala "Kamatica". Prema njegovim rečima, kada se govori o skrivenim troškovima prilikom plaćanja karticama, teško se može pričati o tajnim nametima, jer oni ipak pišu u tarifnicima. Pravilniji izraz od tog bilo bi da su oni - neočekivani. Građane ne treba da čude provizije u slučajevima kada se plaćaju roba, računi ili kada se podiže manje količine novca. Cifre su male, gotovo neprimetne, osim ukoliko odmah posle plaćanja ne usledi provera stanja.
- Na našim prostorima nismo navikli na ovakav nivo kapitalističke, da ne kažem, zapadnjačke trgovine - priča za naš list Uzelac. - U kapitalizmu se sve naplaćuje. Sve banke su iz inostranstva, i one za svaki nivo angažmana imaju običaj da to stave u tarifnik. A reakcija potrošača je obično takva da se iznenađuju, jer se "još i to naplaćuje".
Održavanje računa, provizija, usluga obaveštavanja o preostalom novcu SMS porukama. U određenim poslovnicama to je standardna usluga, a negde je potrebno da je korisnici sami aktiviraju. Ništa nije besplatno. Kako kaže Uzelac, ljudi ne očekuju namete najčešće iz neznanja kako stvari funkcionišu, i uglavnom se u nebranom grožđu nađu kada koriste kreditnu karticu za podizanje gotovine. S druge strane, često nemaju izbora.
- Kreditne kartice nisu predviđenje za podizanje novca, nego je to kredit koji se koristi prilikom kupovine, a kartica je samo uređaj za plaćanje. Neočekivani trošak stigne na naplatu kada se taj kredit pretvori u gotovinski, i tada će banka tu uslugu naplatiti dva, tri ili pet odsto, zavisno od potpisanog ugovora - objašnjava Uzelac.
Kursne razlike su takođe deo neplaniranog bankarskog troška. Pa tako jedan evro može biti naplaćen, primera radi, 120 dinara, a mogli su ga kupiti za dva dinara manje. Mnogima su i rate za otplatu kreditnih kredita neočekivane, pa su oni u otplati neopravdano ljuti na banke.
Pravo na žalbu
PREMA Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, svaki klijent ima pravo na žalbu, ako veruje da su mu neopravdano uzeta sredstva sa računa. To može da uradi preko kol-centra ili da ode u odsek za žalbe banke i popuni formular. Banka ima obavezu sedam do 10 dana, a maksimalno 14 dana da odgovori na tu reklamaciju.
- Istina je da su banke samo prošle godine ostvarile ogromne profite, ali niko se ne ljuti na prodajne objekte, koji takođe zarađuju od transkacije, odnosno od plaćanja robe karticama - podseća naš sagovornik.
Kako su "Novosti" već pisale, bankari su prošle godine prošli više nego dobro. Zarada svih banaka koji posluju u našoj zemlji bila je 122,5 milijardi evra. Posle oporezivanja, utrostručile su svoju dobit za samo dve godine. A poređenja radi, u rekordnoj 2022. zaradili su 87,76 milijardi. Za punjenje njihovih džepova zaslužni su rat u Ukrajini, visoka inflacija, rast kamatnih stopa... Ništa od toga nije uticalo da usluge građanima budu malo niže. Profit bi verovatno bio još veći da Narodna banka Srbije nije uticala na zamrzavanje kamata na stambene kredite.