OTVARAMO VRATA KINESKOG TRŽIŠTA SA 1,4 MILIJARDE KUPACA: Čak 95 odsto srpskih proizvoda izvoziće se bez carine

Među proizvodima koji će se za mesec i po dana naći u pomenutom režimu su srpske jabuke, šljive, borovnice, breskve, lubenice, meso, džemovi, konzervirano povrće, kiseli krastavci, kukuruz šećerac, uljarice, pivo, voda. Ti artikli čine 60 odsto liste domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje je Srbija kandidovala za ukidanje carina. Za 16 odsto proizvoda tarife će se, do potpunog ukidanja, smanjivati narednih pet godina. Među njima su sveže i sušeno povrće, od voća kruške i grožđe, zatim žvakaće gume, voćni sok, kečap i neki konditorski proizvodi. Na toj listi je i vino, a država ima velika očekivanja kada je ovaj proizvod u pitanju. Trenutno carina za ovo piće iznosi 42 odsto, a za pet godina će biti nulta stopa. Za dve decenije, izvoz srpskog vina u Kinu porastao je sa 80 na 380.000 litara. Za slobodan izvoz srpske rakije bez dažbina biće potrebno 10 godina.

Postoje tri faze primene sporazuma u narednih 15 godina, nakon 1. jula sledeća je za pet godina, pa za deceniju, tako da ima dovoljno vremena da se naša ekonomija prilagodi tome. Inače, srpskim proizvodom smatra se onaj koji je napravljen od najmanje 51 odsto domaćih sirovina. Sporazumom o slobodnoj trgovini predviđeno da će sa kineskog tržišta u Srbiju bez carina stizati više od 8.000 proizvoda. Među njima su žive životinje, palmino ulje, pirinač, šitaki pečurke, kelj, špargle, plavi patlidžan, kokosov orah, banane, ananas i avokado. Kako bi zaštitila naše proizvođače, država je omogućila uvoz uglavnom onih kineskih prioizvoda gde ne postoji domaća proizvodnja, a vodila je računa i da to budu artikli koji doprinose daljem rastu i razvoju srpske industrije.

U Privrednoj komori Srbije ističu da Sporazum o slobodnoj trgovini daje ozbiljne beneficije za srpske izvoznike koji ne dolaze iz sektora sirovina poput bakra, čelika ili drvne građe. Kako ističe Bojan Stanić iz PKS, sporazum bi trebalo da doprinese da se privreda Srbije dodatno pozicionira na kineskom tržištu, baš zbog toga što mi u Kinu najviše izvozimo sirovine.

- Sa druge strane, on bi trebalo da otvori prostor za one proizvode gde mi već ostvarujemo konkurentnost na međunarodnom tržištu kao što su prehrambeni proizvodi, među kojima su proizvodi mlečne industrije, iz oblasti proizvodnje alkohola, bezalkoholnih pića, a posebno vina - kaže Stanić.

Srpska preduzeća, kako dodaje, preko velikih multinacionalnih kompanija koje već posluju ili planiraju da dođu u Srbiju, trebalo bi da koriste benefite sporazuma i uđu u te lance snabdevanja, tako da im na indirektan način bude dostupno kinesko tržište.

- Sporazum je, pre svega, prilika da se poveća obim razmene između Srbije i Kine, i da to ide postepeno u korist Srbije. Mi sada imamo razmenu koja iznosi oko 5,6 milijardi evra, izvozimo samo 1,1 milijardu, a sa druge strane uvozimo oko 4,5 milijardi.

Stanić ocenjuje da je sada suštinski važno da se postigne da sporazum koji imamo sa Kinom bude na obostranu korist, odnosno da ne dođe do rasta deficita nego da se poboljša pozicija Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni između dve zemlje imajući u vidu naše strateško partnerstvo. Povodom komentara da mi kao mala zemlja svojom robom teško možemo podmiriti bilo koje kineske potrebe, Stanić ističe da nije ni pitanje da li će Srbija moći da pokrije kinesko tržište.

- Međunarodna trgovina je sastavljena od mnogih malih učesnika, ali oni opet nalaze svoje mesto na međunarodnom tržištu, uključujući i lance snabdevanja. Naravno, ukoliko svojom ponudom dobacite do jedne provincije Kine, do jednog grada, onda je to vrlo značajno. Cilj je da se izvozom iz Srbije pokrije jedan deo velikog kineskog tržišta.

Prema rečima Katarine Zakić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, izvoz duvana je konkurentna prednost u trgovini sa Kinom, a upravo je sporazumom ukinuta carina, što će uticati na niže cene tog proizvoda na kineskom tržištu. Ona ukazuje i da se rezultati ovog sporazuma ne mogu očekivati odmah, da nije lako srpskim kompanijama da se probiju na tako veliko i konkurentno tržište i da je potrebna institucionalna podrška.