VODA ZA PIĆE NEĆE BITI U OPASNOSTI "Novosti" istražuju: Da li se o "Jadru" može razgovarati bez uplitanja politike (2)

To nije tačno. Za proizvodnju jedne tone litijum-karbonata bi bilo potrebno 8,3 tone vode, dakle 60 puta manje nego što se u javnosti može čuti, čak i od strane pojedinih stručnjaka.

Ovako Marijanti Babić, glavna zastupnica kompanije "Rio Tinto" u Srbiji, odgovara dr Dragani Đorđević, naučnom saradniku na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu. Đorđevićeva je jedan od najvećih kritičara ovog projekta i tvrdi da su potrebne i velike količine vode za ispiranje rudnog materijala:

- Sve priče kompanije odnose se na rudnik, a o postrojenju, koje bi rudu moralo da preradi, nema reči nigde. To je opasno. Kompanija nema tehniku prerade, a uverava da neće biti nikakvog zagađenja, iako su takva postrojenja u svetu napravila zagađenja. Postrojenja za preradu ruda svuda u svetu nalaze se u devastiranim industrijskim zonama ili pustinjama.

Đorđevićeva, takođe ističe, da se eksploatacija litijuma u svetu obavlja iz slanih rastvora Atakama pustinje u Južnoj Americi, i tu se nalazi 70 odsto rezervi. Ostale rezerve su u sedimentnim stenama kakav je jadarit. Nigde u svetu se, kako tvrdi, ne nalazi rudnik i postrojenje za preradu, kao što je planirano kod nas.

- Kod nas se fabrika predviđa u živom naselju, uzvodno od vodozahvata koji snabdeva pijaćom vodom - kaže Đorđevićeva. Postrojenje će biti iznad drinskog aluviona, plitkih podzemnih voda koje se protežu između Drine i Save i mogu pijaćom vodom da snabdeju 85 miliona ljudi. Ta će voda biti ugrožena, kao i okolno zemljište, čitav rečni sistem koji uključuje Jadar i Drinu. Vodosnabdevanje bi bilo ugroženo od Šapca, Mitrovice, pa do Beograda.

Ona zaključuje da su ogromni rizici i problemi da bi jedna kompanija za mizernu rudnu rentu profitirala. Na njene tvrdnje o ugroženom vodosnabdevanju, Babićeva odgovara:

- Mnogo je dezinformacija koje se plasiraju a koje ni na koji način nisu bazirane na studijama povezanim sa projektom "Jadar". To je slučaj i sa ovim navodima. Voda bi se dobijala iz tri izvora: najpre podzemnih voda koje prikupljamo prilikom samog otvaranja rudnika, potom kišnice koju skupljamo u takozvanim sabirnim bazenima, pa tek onda, ukoliko i samo u periodima kada prva dva izvora nisu dovoljna za proces proizvodnje, iz aluviona, odnosno obalnog dela reke Drine, što nije isto što i rečni tok Drine. U pitanju je priobalni sloj reke koji je već degradiran ljudskim aktivnostima i koji nikako ne može postati izvor vode za piće.

Prema njenim rečima, u samom procesu proizvodnje ista voda će se koristiti više puta:

- Projekat "Jadar" ni na koji način neće smanjivati dostupnost niti uticati na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode, niti bi se izvori pijaće vode koristili u proizvodnom procesu. Temeljna geološka istraživanja koja su sprovedena u dolini Jadra ne pružaju nikakav dokaz o postojanju podzemnih voda koje bi mogle da snabdevaju 85 miliona ljudi. Istraživanja su pokazala da u dolini Jadra postoje dva tipa podzemnih voda. Plitke izdani, na dubini od 20 do 30 metara, imaju pijaću vodu koja se koristi za vodosnabdevanje domaćinstava i navodnjavanje manjih parcela. Zatim se prostiru stene niske vodoprovodljivosti, debljine 150 metara, koje odvajaju vode u rudnom telu od plitkih, slatkih voda. Na većim dubinama, od 310 do 670 metara, nalaze se vode koje se formiraju u rudnom ležištu, zbog čega su veoma slane i sa teškim metalima, tako da nisu pogodne za korišćenje u poljoprivredi i za vodosnabdevanje domaćinstava.

Pitanje ekonomske isplativosti projekta, prema rečima Marijanti Babić, dolazi na red tek kad se kroz studije o proceni uticaja na životnu sredinu utvrdi da li će emisije zagađujućih materija primenom svix neophodnih mera ostati ispod graničnih vrednosti koje su postavljene kako domaćim, tako i evropskim standardima. Ako odgovor nije potvrdan, dozvola za eksploataciju neće biti izdata, bez obzira na finansijsku korist i potencijalnu dobit u milijardama evra za državu i lokalnu zajednicu.

- Projekat "Jadar" svakako bi bio neisplativ ako litijum ne bi bio proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda, jer ga najjednostavnije rečeno niko u EU neće kupiti - precizira Babićeva. - Poznato je da Evropa uvodi baterijski pasoš, digitalni sertifikat o poreklu i održivosti materijala koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila, koji su prihvatili i svi vodeći proizvođači automobila.
Osvrnula se i na rudnu rentu u Srbiji, koja se, kako tvrdi, za jednu vrstu sirovina potpuno neosnovano poredi sa visinom rudne rente za druge vrste sirovina, iako su to neuporedive kategorije.

- Rudna renta za metalične sirovine, u koje spada i litijum, u Srbiji je u proseku viša ili jednaka rudnoj renti u većini zemalja - precizira Babićeva. - Visinu rudne rente propisuje Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara u članovima 22 i 23, i za metalične sirovine iznosi pet odsto od prihoda kompanije. Poređenja radi, u našoj okolini - u Rumuniji je pet procenata, u Hrvatskoj - tri, Mađarskoj - dva, Makedoniji dva, Turskoj - tri. Skandinavske države koje veoma aktivno razvijaju rudarstvo i ujedno predstavljaju lidere u segmentu zaštitne životne sredine, imaju daleko niže nominalne rudne rente na metalične sirovine. Tako, na primer, Švedska ima nominalnu rudnu rentu na metalične sirovine koja iznosi svega 0,02 procenta oporezive vrednost metalnih minerala, Norveška 0,5 odsto. Finska, u kojoj je rudna renta iznosila 0,15 procenata, sada predlaže uvođenje rente od 0,6 na oporezivu vrednost metalnih minerala, Danska za brojne rudarske operacije na Grenlandu propisuje rudnu rentu od 2,5 odsto za metalične sirovine. Rudna renta samo je jedan od brojnih osnova prihoda koje države i lokalna zajednica ostvaruju kroz rudarske projekte.

Zatražili smo od Marijanti Babić, da se osvrne i na kritike na račun Projekta "Jadar" koje su stigle iz Srpske akademije nauka i umetnosti još 2021. godine. Zanimalo nas je je li spremna da ode u SANU i pokuša da objasni stavove koje zastupa nosilac ovog projekta.

- Kompanija "Rio Tinto" se zalaže za najširi društveni dijalog o projektu, ali smatramo da ga je moguće voditi jedino i isključivo na osnovu tačnih, proverenih i naučno utemeljenih činjenica - kaže Babićeva. - Diskusija koja je vođena u SANU 2021, održana je u trenutku kada su brojne studije o proceni uticaja na životnu sredinu još bile u izradi ili su bile nedovršene.

Kako kaže, najveći deo te diskusije odnosio se na analizu drugih litijumskih projekata u svetu koji na naučnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi ne mogu da se porede ili dovedu u direktnu vezu sa Projektom "Jadar":

- U međuvremenu smo mi završili nacrte Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar", na kojima je radilo preko 100 domaćih i svetskih nezavisnih stručnjaka, 40 univerzitetskih profesora sa 10 fakulteta, i te studije će biti dostupne na uvid. Voleli bismo kada bi se na najvišem akademskom nivou, na osnovu tih studija vodila diskusija zasnovana na činjenicama i naučnim nalazima, uključujući i neku ponovnu diskusiju u SANU.