"RIO TINTO" PRE ČETIRI GODINE NIJE BIO SMETNJA: Da li se o "Jadru" može razgovarati bez uplitanja politike (1)

Usledio je poziv za gostovanje u vestima Nove S, gde je Babićeva odgovarala gotovo na ista pitanja koja joj je postavljala naša redakcija, a koja najviše plaše građane i svode se na ključno - da li će projekat "Jadar" uništiti našu životnu sredinu? Naša sagovornica je demantovala većinu najtežih optužbi. Od načina upotrebe sumporne kiseline, koja neće, kako tvrdi, biti zagrevana do tačke u kojoj bi proizvela štetu okolini, potpuno negirala da će se koristiti cijanid, ali i precizirala da će se drastično manje vode trošiti za potrebe rudnika.

Sve što je izrekla nije ubedilo kritičare projekta, koji su nastavili po starom da osuđuju sve što ima veze sa rudarenjem jadarita i sa "Rio Tintom". Umesto da se u ovoj fazi, ovom temom bave stručnjaci i daju nam odgovore je li projekat ekološki održiv, temperaturu i kritiku podižu do tačke ključanja upravo političari, koji su proteklog vikenda organizovali proteste, samo i jedino sa namerom da se "Rio Tinto" otera i pošalje u istoriju.

Zanimljivo je da takva ideja nije postojala pre četiri godine. "Večernje novosti" 31. oktobra 2020. godine objavile su intervju sa Marni Finlajson, generalnom direktorkom za borate i litijum kompanije "Rio Tinto". Intervju je vođen gotovo identično kao sa Marijanti Babić i postavljena su slična pitanja, pogotovo ona koje sugerišu zaštitu životne sredine, na šta je Finlajsonova detaljno objasnila način eksploatacije uz tvrdnje da ekologija neće biti ugrožena.

Iako je intervju objavljen na celoj strani naših novina, ali i u našem onlajn izdanju (https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/930890/jadar-potencijal-razvoj-srbije) i imao nekoliko hiljada pregleda, bukvalno se niko na to nije osvrnuo. Ni pohvalno, ni kritički. Paralelno je "Rio Tinto" radio i razvijao projekat punom parom. Na mestu rudnika meštani su bez ikakvog otpora, gotovo sa zadovoljstvom prodavali zemljište i rezultat je današnje stanje prema kojem je 51 od 52 kuće prodato ovoj kompaniji. Delovalo je da nema problema, ali se u sve umešala politika. Deo opozicionih stranaka je u blokadi projekta video šansu za politički profit i oštro se ostrvio na projekat i "Rio Tinto". Rezultat je da je Vlada Srbije stavila embargo na projekat čiji početak izgradnje je trebalo da startuje 2020. i trajao bi četiri godine. Poslednjih meseci ponovo je otvorena polemika da li bi mogao biti realizovan. "Rio Tinto" je odlučan da ga završi, ali političke kritike ne izostaju.

Teorija je bilo raznih. Da su politički protesti bili motivisani od zemalja koje su želele da ukoče ovaj projekat, kako bi njihov litijum bio konkurentniji. Pa i do onih domaćih faktora, koji su procenili da ako se projekat "Jadar" pokaže kao "srpska nafta" i podigne opšti, a pogotovo životni standard u Zapadnoj Srbiji, šanse za skoru promenu vlasti će biti minimalne. Ali, da teorije ostavimo teoretičarima i da vidimo šta nam je činiti.

Pozvali smo jednu od najvećih kritičarki projekta dr Draganu Đorđević, naučnog saradnika na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu da oceni projekat. - Opasnost kod eksploatacije sedimentnih stena kao što je jadarit je što se izvlačenje litijuma radi koncentrovanom sumpornom kiselinom, 1.100 tona dnevno - kaže naša sagovornica. - Ona je izuzetno agresivna i na sobnoj temperaturi, a "Rio Tinto" bi je grejao na oko 100 stepeni i za to bi koristio fosilna goriva. Za razvoženje tolike količine bilo bi potrebno nekoliko desetina vagona, koji bi krstarili Srbijom. Uzimajući u obzir da se neretko dešava prevrtanje i ispadanje iz šina, to bi bio ozbiljan ekološki akcident.

Da li su tačne ove tvrdnje pitali smo Marijanti Babić, glavnu zastupnicu kompanije "Rio Tinto" u Srbiji.

- Ove tvrdnje nisu tačne i nisu bazirane na studijama koje su rađene za projekat "Jadar" - naglasila je Babićeva. - U projektu "Jadar" je planirano da se sumporna kiselina koristi na 90 stepeni Celzijusa, što je ispod tačke ključanja i vode i sumporne kiseline, zbog čega ne bi dolazilo do isparavanja sumpornih gasova. Suprotno mnogim dezinformacijama koje čujemo, neće biti isparavanja sumporne kiseline i ugrožavanja vazduha, niti natapanja tla sumpornom kiselinom.

Dr Đorđević je poručila i da je opasno korišćenje koncentrovane sumporne kiseline, ali i način na koji se transportuje.

- Sumporna kiselina jedna je od najčešće upotrebljavanih hemikalija u najrazličitijim industrijama, uključujući farmaceutsku i prehrambenu - odgovara Babićeva. - Koristi se u brojnim proizvodnim procesima širom sveta, i to u mnogo većim količinama nego što je to planirano u okviru projekta "Jadar". Na primer, u Nemačkoj se koristi oko sedam miliona tona godišnje, dok bi se u okviru "Jadra" koristile značajno manje količine. Proces upotrebe sumporne kiseline u različitim industrijama je bezbedan i striktno regulisan propisima Vlade Srbije.

Što se transporta sumporne kiseline tiče, Babićeva kaže da bi bio ustanovljen niz preventivnih postupaka kako bi se obezbedio bezbedan prevoz:

- Inženjerski principi rukovanja sumpornom kiselinom su ustanovljeni, dokazani i široko primenjeni. Sumporna kiselina bi se prevozila namenskim vozovima. Nakon utovara, transport bi se vršio u zatvorenom sistemu, koji bi bio opremljen sistemima za detekciju udesa i automatsko gašenje pumpi. Studije o proceni uslova za izgradnju železničke pruge u okviru projekta "Jadar" nisu identifikovale probleme u pogledu kapaciteta, odnosno uskih grla, koji se odnose na kapacitet postojeće železničke mreže za manipulisanje dodatnim teretom. Osim toga, nedavno je izvršena rekonstrukcija železničkih koloseka ili različitih pravaca koji bi se prema planu koristili za transport sumporne kiseline (Ruma-Brasina i Niš-Zaječar), čime su povećani sveukupna bezbednost i kapacitet.