ANALIZA MAT: Naš privredni rast premašio očekivanja

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji ona je u februaru u odnosu na isti mesec prošle godine uvećana za 8,4 odsto a presudni doprinos ovakvom rezultatu potekao je od rasta prerađivačke industrije. U analizi se ističe da je u februaru zabeleženo i prvo uvećanje međugodišnje vrednosti spoljnotrgovinske razmene, nakon 10 meseci kontinuiranog opadanja.

U prva dva meseca, približno četiri petine robnog uvoza, preciznije 79,3 odsto, bilo je pokriveno izvozom, dok je godinu dana ranije ovaj procenat bio 75,7. Spoljnotrgovinska robna razmena je, kako se navodi, najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 60,8 odsto ukupne razmene. Posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka je dodatno ojačala svoju lidersku poziciju po značaju robne razmene sa Srbijom. Njen udeo u ukupnoj razmeni u prva dva meseca 2024. je uvećan na 14 odsto, a lane je u istom periodu iznosio 13,1 procenat. Istovremeno udeo u izvozu bio je 15,6 odsto, za razliku od lanjskog koji je iznosio 14,3 procenta.

U prva dva meseca ove godine suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni zabeležen je sa devet evropskih zemalja, a njegova vrednost je bila 637,8 miliona evra. Ovde je Bosna i Hercegovina na prvom mestu, jer sa tom zemljom imamo suficit od 165,9 miliona evra. Srbija je u ovom periodu u BiH izvezla najviše prehrambenih proizvoda, koji čine 17,2 odsto od ukupnog izvoza u tu zemlju, zatim koksa i derivata nafte, sa udelom 11,5 procenata, dok je učešće hemikalija i hemijskih proizvoda 9,7 odsto.

S druge strane, u razmeni sa 11 država beležimo spoljnotrgovinski deficit u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra. Najveći je registrovan sa Kinom i iznosi 396,8 miliona evra i Rusijom od 191,6 miliona evra.