IZ GRČKE STIŽE 300 MILIONA KUBIKA: Platforma za LNG u Alekasandropolisu počinje da radi 30. aprila
SRBIJI će već od narednog meseca na raspolaganju biti i 300 miliona kubika utečnjenog prirodnog gasa (LNG) koje je rezervisala na terminalu u grčkom Aleksandropolisu. Plutajuća platforma za regasifikaciju, kojom upravlja "Gastrejd", prema najavi te kompanije 30. aprila će početi sa komercijalnim radom
Kako u razgovoru za "Novosti" ističe ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, Srbija je izgradila alternativne pravce, čime se u slučaju poremećaja na tržištu ili prekida u isporuci obezbeđuje veća sigurnost i stabilnost snabdevanja našeg tržišta.
- Izgradnjom gasne interkonekcije Srbija-Bugarska diversifikovali smo izvore i rute snabdevanja prirodnim gasom - kaže Đedović Handanović. - Osim preko "Balkanskog toka", gas sada možemo da dopremamo i iz Azerbejdžana sa kojim imamo potpisan ugovor do 400 miliona kubika godišnje, a od 2027. te količine se mogu utrostručiti. Ista infrastruktura nam omogućava povezivanje na terminal u Aleksandropolisu i povlačenje LNG iz različitih izvora koji će biti dostupni na ovoj platformi, kao i iz drugih izvora prirodnog gasa iz Kaspijskog regiona.
U ovom trenutku, kako objašnjava, potrebe građana i privrede za gasom su zadovoljene količinama koje stižu preko "Balkanskog toka", i iz skladišta u Srbiji i Mađarskoj.
- Nema potrebe za povlačenjem dodatnih kubika iz drugih izvora koji su nam dostupni zahvaljujući novoizgrađenoj gasnoj interkonekciji - ističe ministarka. - Količine gasa koje stižu iz pravca "Balkanskog toka" se menjaju na dnevnom nivou u zavisnosti od potreba. U ovom trenutku to je nešto više od šest miliona kubika dnevno.
Ona navodi da su trenutne potrebe naše zemlje za tim energentom oko tri milijarde kubika. Međutim, u narednim godinama potražnja će se značajno povećati. Kako naglašava, prema strateškim dokumentima očekuju se da će do 2030. godine potrebe za plavim gorivom da porastu na više od četiri milijarde.
- Zato moramo na vreme i da gradimo infrastrukturu i da planiramo iz kojih izvora ćemo dopremati gas - kaže ministarka. - U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije za gasnu interkonekciju Srbija-Severna Makedonija, koju finansira EU i pripremamo Memorandum o razumevanju sa Rumunijom za izgradnju gasne interkonekcije prema ovoj zemlji.
Prema njenim rečima, gas je fosilno gorivo i sve se više ograničavaju mogućnosti finansiranja gasne infrastrukture, ali je on ujedno i tranzicioni energent na koji će se Srbija dominantno oslanjati na putu dekarbonizacije. Zato, kako ističe, moramo da se povezujemo sa susednim zemljama, novim izvorima gasa, ali i da jačamo gasnu mrežu unutar zemlje i omogućimo veći pristup građanima i privredi ovom energentu.
Podstimo, "Balkanski tok" je krak "Turskog toka" kojim se ruski gas doprema u našu zemlju. Srbija ga je gradila pod velikim pritskom Zapada, a zvanično je pušten u rad 1. januara 2021. godine. Ovaj gasovod je našoj zemlji obezbedio energetsku sigurnost. Gasni interkonektor Srbija-Bugarska pušten je u rad lane u decembru.
SKLADIŠTA U MAĐARSKOJ
MAĐARSKA je strateški partner naše zemlje u energetskom sektoru, a pre nekoliko dana potpisan je ugovor o daljem zakupu skladišta gasa u toj zemlji i naredne zime. Prema rečima ministarke, time obezbeđujemo dodatne količine ovog energenta koje će nam dati veću sigurnost i u predstojećoj grejnoj sezoni.
- Trenutno u Banatskom Dvoru i u skladištima u Mađarskoj imamo nešto više od 550 miliona kubika gasa - kaže Đedović Handanović. - Programom "Skok u budućnost - Srbija 2027" planirano je proširenje kapaciteta skladištenja Banatskog Dvora na 750 miliona kubika, pri čemu se razmatra proširenje na dodatno ležište Čestereg. Time bi ukupan kapacitet bio do 1,5 milijardi kubnih metara.