PRODAJA ŽITA IZ SRBIJE PREKO LUKE KONSTANCA U PORASTU U ODNOSU NA JANUAR: Zalihe pšenice i dalje velike
IZVOZ pšenice preko luke Konstanca počeo je blago da se zahuktava, budući da je tokom prošlog meseca prodato oko 60.000 tona više pšenice u zrnu u odnosu na januar - 149.882 tone. Uprkos poboljšanju u trgovini, zaliha koju Srbija ima u skladištima biće manja, ali nedovoljno da se količina koja ostane ne okarakteriše kao rekordna. Predviđanja su da će do kraja juna, na kraju ove tržišne godine, na zalihama ostati višak od 1,3 do 1,8 miliona tona.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Nakon što se izvezu ugovorene količine i zadovolje domaće potrebe, do naredne žetve ostaće i dalje velika količina ove žitarice. Izvoz bi maksimalno mogao da dostigne još 450.000 do 500.000 tona, a mesečna potrošnja u zemlji je između 150.000 do 160.000 tona.
Prema rečima direktorke Udruženja "Žita Srbije" Sunčice Savović, tražnja za našim proizvodom postoji, ali su izvozne cene konkurentskih zemalja u Crnomorskom regionu - Ukrajine, Rumunije, Mađarske, Bugarske i Rusije, ispod proizvođačkih cena domaće pšenice. Srbija je prinuđena da se prilagodi ponudi i potražnji i nema prostora da se o izvoznoj ceni žita pregovara.
- Izvoz pšeničnog brašna je stabilan - kaže naša sagovornica. - Kada je reč o izvozu pšenice u zrnu, od juna prošle godine do kraja februara, prodali smo 696.554 tone. Ne očekujemo da će izvezene količine biti veće od 150.000 tona mesečno do kraja tržišne sezone.
Neuslovno skladištenje je problem koji direktno utiče na kvalitet prinosa. Kako kaže Savović, ni ove godine ne može se očekivati izuzetan kvalitet, jer su poljoprivrednici štedeli na mineralnom đubrivu.
- Zbog tople zime pšenicu su napale iste bolesti kao i godinu dana ranije. Bez obzira na skorašnje padavine u pojedinim delovima zemlje, površinska vlaga zemlje od februara je ispod prošlogodišnjeg nivoa, a i vlaga u dubljim slojevima u Vojvodini je, takođe ispod prošlogodišnjeg nivoa. Nešto bolja situacija sa dubinskom vlagom je u Šumadiji, zapadnoj i istočnoj Srbiji, ali i tamo je niža nego 2023 - napominje Savović.
Kako kže naša sagovornica, trenutne procene su da će ovogodišnja proizvodnja pšenice u svetu biti za 0,3 odsto manja na godišnjem nivou, potrošnja će biti jedan odsto, a završne zalihe te žitarice 4,5 odsto manje. Zbog toga postoji mala nada da će porasti tražnja, ali je veliko pitanje da li će i u kojoj meri to dopreti do Crnomorskog regiona gde Srbija plasira veći deo svojih izvoznih viškova.
Vlada Srbije je u martu 2022. godine donela Uredbu o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, bitnih za stanovništvo - zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i prekrupe i suncokretovog ulja iz straha od poremećaja na tržištu zbog rata u Ukrajini i bila je na snazi do kraja jula te godine, uprkos upozorenjima stručnjaka da su zalihe visoke.