AKO NAŠ LITIJUM UGROZI EKOLOGIJU, NEĆEMO MOĆI NI DA GA PRODAMO! Intervju - Marijanti Babić, glavna zastupnica kompanije "Rio Tinto" u Srbiji

Ko nam garantuje da je taj projekat ekološki prihvatljiv?

- Razumemo da su ljudi zabrinuti, naročito za uticaj projekta na životnu sredinu. Veoma je važno imati na umu da Projekat "Jadar" može biti realizovan jedino uz apsolutno poštovanje zakona Republike Srbije i propisa EU. Pored toga, ako naš litijum ne bude proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda, nećemo moći ni da ga prodamo. Evropa uvodi baterijski pasoš, što je digitalni sertifikat koji će sadržati podatke o poreklu i održivosti materijala  koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila. Svi vodeći proizvođači automobila prihvatili su ovakav pristup i rudarske kompanije neće biti u mogućnosti da prodaju sirovine ukoliko ne ispunjavaju najviše ekološke standarde. Takođe, u toku razvoja Projekta "Jadar", više od 40 svetskih i domaćih nezavisnih stručnjaka je godinama radilo na velikom broju studija kojima se procenjuje uticaj na životnu sredinu i planiraju mere prevencije i zaštite. Planirali smo i Program praćenja uticaja na životnu sredinu uz učešće lokalne zajednice, što je praksa koju sprovodimo i na našim drugim lokacijama.

Kritičari projekta i vaše kompanije tvrde da ćete nam zagaditi vode.

- Upravljanje vodama na Projektu "Jadar" je planirano tako da ne utiče na izvore pijaće vode, niti na izvore podzemnih voda koji se koriste za potrebe poljoprivrede i lokalne industrije. Za našu kompaniju odgovorno upravljanje vodama je prioritet. Mi smo prva rudarska kompanija na svetu koja je na svom sajtu javno objavila izveštaje o korišćenju voda u svim svojim operacijama.

Kako odgovarate na tvrdnje da za preradu jedne tone litijum-karbonata treba utrošiti 500 tona vode? Čak i da ne zagadite naše tokove, postoji li opasnost da nam isušite reke i potoke?

- Taj podatak nije tačan. Za proizvodnju jedne tone litijum-karbonata bi se koristilo 8.300 litara vode, odnosno 8,3 tone sveže vode. Voda bi se dobijala iz tri izvora: najpre podzemnih voda koje prikupljamo prilikom samog otvaranja rudnika, potom kišnice koju skupljamo u takozvanim sabirnim bazenima, pa tek onda, ukoliko i samo u periodima kada prva dva izvora nisu dovoljna za proces proizvodnje, iz aluviona, odnosno obalnog dela reke Drine, što nije isto što i rečni tok Drine. U pitanju je priobalni sloj reke koji je već degradiran ljudskim aktivnostima i koji nikako ne može postati izvor vode za piće. U samom procesu proizvodnje ista voda će se koristiti više puta. Projekat "Jadar" ni na koji način nebi smanjivao dostupnost, niti uticao na kvalitet postojećih rezervi i izvora vode.

Protivnici vašeg projekta zabrinuti su zbog upotrebe sumporne kiseline, što, prema njihovim rečima, ugrožava vazduh u krugu od 200 kilometara.

- To nije tačno. Radi se o još jednoj u nizu neistina koje se plasiraju o projektu. Niti bi bilo isparavanja i ugrožavanja vazduha, niti natapanja tla sumpornom kiselinom. Na Projektu "Jadar" je planirano da se sumporna kiselina koristi na 90 stepeni Celzijusovih, što je ispod tačke ključanja i vode i sumporne kiseline, zbog čega ne bi dolazilo do isparavanja sumpornih gasova. Sumporna kiselina jedna je od najčešće upotrebljavanih hemikalija u najrazličitijim industrijama, uključujući farmaceutsku i prehrambenu. Koristi se u brojnim proizvodnim procesima širom sveta i to u mnogo većim količinama nego što je to planirano u okviru Projekta "Jadar".

Našu javnost zabrinjavaju kataklizmične slike iz sveta o ekološkim incidentima koji se pripisuju vašoj kompaniji. Hoće li takve slike dolaziti i iz Srbije?

- U proteklih 150 godina poslovanja u 35 zemalja sveta dešavale su se pojedine nepovoljne situacije, za koje smo uvek preuzimali punu odgovornost, uz maksimalno ulaganje napora da unapredimo procese tako da se iste situacije nikada ne ponove. O Projektu "Jadar" treba da razgovaramo, pre svega, na osnovu činjenica. Sprovođenje projekta je planirano uz poštovanje rigoroznih mera zaštite životne sredine. Istaknuti domaći i međunarodni stručnjaci godinama su radili na studijama kojima se procenjuje mogući uticaj projekta na životnu sredinu, kao i planirane mere sprečavanja i zaštite od takvih uticaja.

Da li još negde u Evropi vadite ili planirate eksploataciju litijuma?

- Kada je u pitanju litijum, fokusirani smo na projekte "Jadar" u Srbiji i "Rinkon" u Argentini. Litijum i druge kritične sirovine koje obezbeđuje rudarstvo ključne su za borbu protiv klimatskih promena na koje je čitav svet usmeren. Nama je cilj da svetu obezbedimo materijale potrebne za zelenu tranziciju. Vidimo da i druge rudarske kompanije ubrzano razvijaju svoje projekte u SAD i zemljama EU. Samo na području EU trenutno je aktivno preko dvadeset projekata za istraživanje litijuma.

Čemu žurba za litijumom kada su se natrijum-jonske baterije pokazale kao manje škodljiva alternativa?

- Natrijum-jonske baterije nisu alternativa litijum-jonskim baterijama. To je zamena teza koju često čujemo. Najkraće rečeno, natrijum-jonske baterije neće u skorije vreme zameniti litijum-jonske baterije. Mišljenje koje preovladava u industriji je da su ove dve vrste baterija pre svega komplementarne i da svaka ima svoje mesto na tržištu. Zbog znatno niske energetske gustine u odnosu na litijumske baterije, primena natrijum-jonskih baterija daleko je manjeg dometa od litijumskih i moguća je samo u električnim vozilima manjih brzina kao što su mala gradska vozila ili skuteri, a osnovna namena ovih baterija je stacionarno skladištenje energije. Pored toga, najnovija tehnologija takozvanih solid state baterija takođe se oslanja na litijum. Ova nova generacija baterija bi imala za cilj da osigura duži životni vek, veći domet i brže punjenje baterija. S druge strane, potražnja za litijumskim baterijama nastavlja da raste. Samo u Evropi u periodu između 2023. i 2030. očekuje se da će potražnja za litijumom za baterije porasti 300 odsto. Litijum-jonske baterije su osnov zelene energetske tranzicije i biće to još decenijama.

Ako realizujete projekat, koliko ćete ljudi zaposliti?

- Ukoliko bi se Projekat "Jadar" realizovao, planirana investicija iznosila bi 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021. godine), što bi ujedno bila i jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. U fazi izgradnje projekta "Jadar" bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. U punom kapacitetu poslovanja, "Jadar" bi bio jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji. Od poreza i rudne rente procenjuje se da će država prihodovati preko 180 miliona evra godišnje, što je oko jedan procenat prihoda državnog budžeta Srbije. Očekuje se da na osnovu ovih dažbina budžet Loznice bude dupliran. Ako se gleda i šire, na mogući uticaj ovog projekta kroz dodatne direktne strane investicije koje bi realizacija Projekta "Jadar" privukla, govorimo o otvaranju preko 20.000 visokokvalifikovanih, visoko plaćenih radnih mesta.

Ako vam ne dozvole da gradite hoćete li tužiti državu? Šta ćete tražiti?

- Mi verujemo u ovaj projekat i trenutno smo fokusirani na saradnju sa svim zainteresovanim stranama kako bismo sagledali sve opcije za budućnost projekta. Posebnu pažnju posvećujemo tome da javnosti pružimo sve činjenice o projektu. Važno nam je da lokalna, a i šira zajednica razume sve aspekte projekta, kako potencijalne uticaje tako i potencijalne koristi, i da nakon toga na osnovu činjenica donese svoj sud o projektu. U proteklim mesecima smo se, lice u lice, sastali sa više od 3.000 predstavnika lokalne zajednice, u Loznici i okolini. Veoma je važno da se o Projektu "Jadar" razgovara na osnovu činjenica i analiza eksperata koji su stručni za oblast rudarstva.

Imate li neki ugovor sa državom Srbijom? Šta je obaveza Srbije, a šta vaša?

- Već smo isticali da ne postoji ugovor o realizaciji projekta potpisan između Kompanije i Republike Srbije i da je to jedna od brojnih dezinformacija koje su plasirane u javnosti. Kompanija je 2017. godine, sa Vladom Republike Srbije zaključila Memorandum o razumevanju, koji samo uspostavlja okvir za saradnju za realizaciju projekta.