INTERSOVANJE ZA ULAGANJE NOVCA U KUPOVINU KUĆA ZA ODMOR SVE MANJE, NJIHOVA VREDNOST STOJI OD PANDEMIJE: Vikendice nema više ko da kupi
DA Srbija više nije zemlja u kojoj se kupuju vikendice, svedoče najnoviji podaci iz izveštaja Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), prema kojima je u poslednjem kvartalu prošle godine prodato ukupno 244 kuća za odmor na teritoriji cele zemlje. Kako kažu agenti, interesovanje za ovakvu vrstu nekretnina doživelo je zamah u periodu virusa korona, ali čak i tada veći je procenat bio onih građana koji su se raspitivali o vikendicama nego što je kupovinu realizovalo.
Foto: D. Milovanović
Prema rečima Dragana Rabatića, izvršnog direktora jedne novosadske agencije za trgovinu nekretninama, vikendice su postale luksuz. Malo ko se odlučuje na kupovinu iz isključivo ličnih pobuda, da bi se sklonio iz grada u prirodu na nekoliko dana.
- Oni koji su ozbiljno zainteresovani, vikendice kupuju kako bi ih izdavali, i kako bi imali prihode na duže staze - kaže nam Rabatić. - Tržište nekretnina definiše te objekte kao nekretninu od koje se lako odustaje. Plastično objašnjeno, nisu neophodne da budu u vlasništvu, pa ako klijenti imaju višak novca, interesuju se, i ako im je ono što se nudi skupo, ili nije adekvatno, kupovina se stopira.
Kako kaže naš sagovornik, veliki je broj zahteva za vikendicama pristizao tokom pandemije i zatvaranja 2020. godine. Uprkos velikom interesovanju, malo je bilo realizovanih prodaja. Ipak, podaci RGZ, poređenja radi, pokazuju da je u poslednjem kvartalu "virusne" godine prodato 368 kuća. Tada je počeo i vrtoglavi porast njihovih cena.
- Svaki put kada se pojavi jeftinija vikendica na oglasima, gotovo po pravilu, reč je o nasleđenoj kući sa kojima srodnici ne znaju šta bi pre nego da je prodaju. Uglavnom je tu reč o objektima koji nisu odoleli zubu vremena, u lošem stanju i oni vrede najviše 40.000 evra. Onaj ko kupi takvu vikendicu, pa je oprema, ne bi smeo da uloži više od 100.000 evra. Kada se takva računica stavi na papir, lako se dolazi do odluke o kupovini - rekao nam je iskustvo Rabatić.
Manje prodatih stanova
POLjOPRIVREDNO zemljište zabeležilo je međugodišnji rast u vrednosti tržišta od 38 odsto, a broj kupoprodajnih ugovora bio je veći osam odsto. Sve ostale nepokretnosti bile su prometovane manje nego godinu dana ranije. Broj prodatih stanova bio je manji 20 odsto, a vrednost tržišta stanova pala 28 procenata.
Iako je interesovanje opalo, cene su ostale na istom nivou kada je postojala potražnja, bez naznaka da se one spuste. Tako se kuće i vikendice, nameštene i prazne, mogu pronaći po različitim iznosima - od 30.000 evra pa do oko 100.000 evra za odmah useljive objekte. Cene idu i do nekoliko stotina hiljada evra.
Inače, u poslednjem kvartalu 2023. nastavljena je stabilizacija i smirivanje na tržištu nepokretnosti nakon dvogodišnjeg, izrazito dinamičnog rasta. Od 1,7 milijardi evra ukupne vrednosti tržišta u ovom periodu, najveći udeo zauzima prodaja stanova - 871,5 miliona evra, sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti. Za građevinsko zemljište izdvojen je 131 milion evra ili osam odsto od ukupne vrednosti, a značajna suma i za poljoprivredno zemljište - 80 miliona evra, što je u ukupnom udelu pet procenata.
Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je dva procentna poena manje nego lane, navode u RGZ.