DRUMSKE LAĐE NA PUTEVIMA: Evropa nadomak uvođenja kamiiona do 60 tona nosivosti - koja pravila će važiti u Srbiji

Evropski parlament je, sa 330 glasova "za", 207 protiv i 74 uzdržana, usvojio direktivu Evropske komisije prema kojoj će uskoro putevima širom kontinenta moći da se kreću kamioni nosivosti do 60 tona. Sada je samo ostalo da se ovu revolucionarnu meru aminuje Evropski savet u kome sede zemlje članice.

Ove prave drumske lađe mogu da budu dugačke do 25 metara i biće pravo umeće preteći ih. Dužina im je kao položeni soliter od osam spratova! Ili, ako je nekome lakše da se drugačije orijetiše, dugi su koliko i teniski teren. Trenutno su najveći dozvoljeni gabariti 44 tone i 18,75 metara dužine.

Ovi giga-kamioni sastavljeni su od tegljača i dugačkog kontejnera, nešto nalik na sadašnje kamione s prikolicama, ali znato većeg obima. Do sada su mogli da se uglavnom vide na američkim drumovima, kao i u Skandinavskim zemljama. Pod određenim uslovima mogu da cirkulišu i u Nemačkoj.

Cilj uvođenja novog zakonodavstva je da se poveća transport za 50 do 75 odsto robe, s istim brojem kamiona, čime se računa na manju potrošnju i smanjenu emisiju ugljen dioksida. Ipak, ove džinovske krstarice troše više goriva, a više i zagađuju od svoje manje "braće".

"Zelenima" u EP naročito smeta to što će novi kamioni biti na dizel pogon, što poprilično zagađuje okolinu, u trenutku kada se sve više insistira na hibridnim i električnim vozilima. To će ujedno i dovesti u pitanje kombinovani prevoz, kada se kamioni do 40 tona stavljaju na železničke vagone. S većima to neće moći da bude slučaj.

Postavlja se i pitanje zbog čega se čitav prevoz, kao ranije, mnogo više ne organizuje vozovima, koji uglavnom idu na struju, a jedna kompozicija može da povuče čitav niz kontenjera, koje sada, svaki zasebno vuče po jedan kamion. Iz Francuskih železnica poručuju da je šinski saobraćaj sedam puta energetski ekonomičniji. Očigledno su u igri i neki drugi interesi.

NOVA PRAVILA I ZA SRBIJU

Kočioni momenat kod ovakvih vozila je daleko duži, što predstavlja veću opasnost po saobraćajne nesreće, prema nekim procenama, i do čak 80 odsto. Velika je i enigma koji su to evropski putevi ososobljeni za ovakvu vrstu transporta, osim onih glavnih međunarodnih pravaca. Imajući u vidu da Srbija kao zemlja kandidat za članstvo prati odluke EU, ovo zakonodavstvo bi moglo da bude primenjeno i kod nas.

BONUS VIDEO - DR NOVOSTI: Kako biti emocionalno inteligentniji?