LAŽNIM KOŠNICAMA DO DRŽAVNIH SUBVENCIJA: Popis poljoprivrede ukazao na nesklad između prijavljenih pčelinjaka i stanja na terenu
DA ni pčelarstvo nije ostalo imuno na malverzacije, pokazali su neslavni podaci prošlogodišnjeg Popisa poljoprivrede.
Foto D. Milovanović
Oni su pokazali nesklad između Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivre i stanja na terenu, kada je reč o broju košnica. Ustanovljeno je da je 400.000 košnica država subvencionisala, a da one i ne postoje!
Prema navodima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića, zvanično postoji 1,2 miliona košnica na teritoriji naše zemlje. U Upravi za veterinu zabeleženo je 1,6 miliona.
- Ne možemo da znamo da li je popis loše urađen ili su košnice lažno obeležene, ali osnovano sumnjamo da je reč o oba - kaže nam Živadinović. - Nije to realan broj, i svojevremeno smo tražili da ispekcija kontroliše brojke. To su oni i činili, po našim prijavama, koje smo prikupljali sa terena, a radili su to i slučajnim izborom.
Kako kaže naš sagovornik, tajni je podatak, iako ne bi trebalo da bude, koliko je nepravilnosti tačno utvrđeno, ali zna da je u tom naletu rada veterinarskih inspektora pronađen pčelar sa prijavljenih 400 košnica, a nema nijednu. On je uzimao novac od subvencija godinama, po 800 dinara po košnici.
- Hoćemo da eleminišemo kriminalce i da novac ide pravim pčelarima. Imali smo sastanak sa ministarkom poljoprivede Jelenom Tanasković i premijerkom Anom Brnabić i predložili da se prijava košnica digitalizuje i taj naš predlog je prihvaćen, ušao je u zaključke i čeka se realizacija u skorom periodu - podseća Živadinović.
Aplikacija
DIGITALIZACIJA sistema za kontrolu broja košnica funkcionisala bi kao aplikacija za mobilni telefon. Pčelari bi, ptilikom selidbe ili prodaje košnica, u realnom vremenu fotografisali pčelinjak i prijavili bi broj košnica. To bi bio dokaz pred nadležnim inspektorima.
- Kada bi se selidba košnica digitalizovala onda bi uz pomoć GPS pčelari u svakom tenutku znali gde se nalaze susedni pčelinjaci. Tako bi se postigli veći prinosi meda, a i smanjio bi se prenos bolesti - ističe Živadinović.
Prema njegovim rečima, dogovoreno je da digitalni sistem bude deo e-Agrara, najverovatnije pod imenom APISENS. Članovi SPOS utvrdili su da će se ovim projektom rešiti čak 19 problema sa kojima se pčelari suočavaju.
- Bili bi obezbeđeni stvarni podaci o broju košnica i pčelinjaka na terenu, a inspektorska kontrola biće moguća iz kancelarije u najvećem broju slučajeva, a samo izuzetno će biti neophodno ići na teren, što će uštedeti ljudske i druge resurse državi. Osim toga, trovanje pčela bilo bi automatski prijavljeno, a bila bi i bolje iskorišćene pčelinje paše, što će doprineti većem prinosu meda. Automatski bi se sprečila krađa pčela. Ceo sistem bio bi besplatan za korisnike - naveo nam je samo deo benefita naš sagovornik.
Živadinović podseća da već duže vremena resorno ministarstvo nema državnog veterinara, već privatne veterinarske ambulante konkurišu da rade aktivni nadzor, da obilaze košnice tokom aprila i popisuju stanje na pčelinjacima. Tu stupa na snagu korupcija, smatra predsednik SPOS.
- Mi nemamo uvid u to ko je dobio subvencije i koliko, pa ne možemo znati ko vara. Registar je svuda u Evropi javan. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokrenuo je inicijativu da se registar učini javnim, i mi ćemo je podržati. Podaci ne mogu biti tajni, jer to nije lični podatak. Kada je drđavni novac podeljen, moramo znati kome idu naše pare - kategoričan je Živadinović.
Od 2018. godine država je izvajala podsticajna sredstva pčelarima, u iznosu od 800 dinara po košnici. Od prošle godine, ta je cifra 1.000 dinara. Ove godine biće isplaćeno 10 miliona evra, shodno broju košnica za koje se konkuriše.