Ambiciozna politika zelene tranzicije koju EU forsira zavisi od dovoljnih količina kritičnih sirovina

Evropa je na raskrsnici. Njene ambiciozne politike zelene i digitalne tranzicije zavise od dovoljnih zaliha kritičnih sirovina kao što su aluminijum, bakar, nikl, litijum i elementi retkih zemalja. Ipak, evropski resursi su relativno nerazvijeni, a kontinent zavisi od uvoza, kao i ranjivog položaja na sve konkurentnijem i nepredvidivom globalnom tržištu kojim dominira nekoliko igrača.

Srbija je bogata kritičnim sirovinama poput bakra i litijuma, koji će i u budućnosti biti veoma traženi. Ali, životna sredina zarad ekonomske dobiti ne sme da se žrtvuje. Zato je jedno od ključnih pitanja na koji način naša zemlja može od rudnog bogatstva da obezbedi najveću korist za građane i privredu, a da istovremeno na minimum svede rizike koje nosi rudarstvo.

Litijum je ključna komponenta baterija za električna vozila (EV), računare i mobilne telefone, obnovljivu energiju, između ostalih tehnologija. Evropska komisija predviđa da će potrebe EU za ovim metalom, samo za baterije za EV i skladištenje energije biti 18 puta veće od snabdevanja litijumom za celu ekonomiju EU u periodu od 2020. do 2030. godine, a do 2050. će porasti za skoro 60 puta.

Stručnjak za elektromobilnost Filip Mitrović ističe da je rudarstvo, u smislu obezbeđivanja neophodnih sirovina, ključno za zelenu tranziciju. On podseća da smo u deceniji iza nas često mogli da čujemo da je pravi i sve veći izazov da se obezbedi dovoljna količina energije.

- Veza između zelene tranzicije i energije je upravo to, u eri zelene tranzicije, dobijamo zelenu energiju generisanu iz obnovljivih izvora - objašnjava Mitrović. - Poznati su obnovljivi izvori energije od sunca, vetra i vode, ali je manje poznato da tako generisana energija ima jedan izazov, kako da se energija koja se odmah ne potroši sačuva. Ovaj proces je moguć zahvaljujući sistemima za skladištenje energije, odnosno baterijama. Ključni su materijali od kojih su napravljene. Govorimo o litijumu, kobaltu, niklu i sličnim, ne tako čestim metalima, koje baš zato što nisu svuda dostupni, zovemo kritičnim sirovinama.

Prema njegovim rečima, veza rudarstva, energije i zelene tranzicije je u obezbeđivanju sirovina koje su neophodne za održive tehnologije kao što su vetroturbine, solarni paneli i baterije za električna vozila. U skladu sa željom da se obezbedi energija iz obnovljivih izvora (OIE), kako dodaje, od velike važnosti je da se obezbeđivanje sirovina sprovodi na ekološki odgovoran način, sa maksimalnim fokusom na smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Srbija je bogata bakrom i litijumom, sirovinama koje su neophodne za industriju naprednih baterija i električnih vozila. Kako Mitrović ukazuje, ulaganja u ovaj sektor, uz podršku domaćih i stranih investitora, mogu značajno da doprinesu razvoju ovog dela industrije.

- U poslednjih nekoliko godina, većina proizvođača automobila se fokusirala na proizvodnju električnih vozila, ali je važno istaći da je fokus velikim delom i na proizvodnji baterijskih ćelija, modula i generalno baterijskih sistema - precizira Mitrović. - Ključno je usmeravanje na ekološki održiv razvoj i ulaganje u nove tehnologije, što će Srbiju da pozicionira kao važnog proizvođača u rastućoj globalnoj industriji električnih vozila i pre svega, baterija.

Kako dodaje, aktuelna dešavanja dodatno povećavaju potražnju za kritičnim sirovinama. Takav je slučaj sa masovnim prelaskom komercijalnih vozila, odnosno kamiona, autobusa i lakih dostavnih vozila na baterijski pogon, na isti način kao i kod putničkih automobila. Prema njegovim rečima, Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, ima priliku da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima u oblastima kao što su rudarstvo i zaštita životne sredine, što može dodatno da podstakne investicije i saradnju sa EU u sektoru kritičnih sirovina, ali i u proizvodnji baterijskih sistema i samim tim ostalih komponenti za električna vozila.

U javnosti se može čuti da su litijumske baterije stvar prošlosti i da će ih istisnuti nove tehnologije poput natrijumskih ili vodoničnih. Međutim, kako ističe Mitrović, litijum je element koji može da obezbedi najbolje energetske performanse, dok su baterijski sistemi čiji je osnovni sastojak natrijum u razvoju, a kod vodonika je tehnologija neopravdano skupa i energetski neefikasna.

- Sva električna vozila koja možemo da vidimo na ulicama, opremljena su baterijskim hemijama koje mogu da sadrže gvožđe, aluminijum, fosfor, nikl ili kobalt, ali pre svih navedenih elemenata obavezno sadrže litijum - ukazuje Mitrović. - U medijima vrlo često čujemo informacije i vesti da su "pronađene" nove i bolje baterije, ali sve to je zasada u fazi istraživanja. Razlog je veoma jednostavan, litijum je element koji može da obezbedi najbolje energetske performanse.

Jednostavno rečeno, kako objašnjava, baterijski sistemi koji sadrže litijum mogu da obezbede dovoljnu količinu energije jednim punjenjem, ali mogu i da izdrže veliki broj ciklusa punjenja.

- Baterijski sistemi koji imaju za osnovni sastojak natrijum su u razvoju, ali je njihova količina energije i mogućnost izdržavanja ciklusa punjenja nedovoljna za električna automobile i značajno manja u poređenju sa onim čiji je glavni sastojak litijum - precizira Mitrović. - U poređenju sa vodonikom, dolazimo do drugačijih izazova. Način dobijanja vodonika, njegovo skladištenje, distribucija i samim tim dostupnost čine da ova tehnologija bude neopravdano skupa i energetski neefikasna.

Osnovni parametar da bismo postigli energetsku efikasnost je da dobijenu energiju pretvorimo, u ovom slučaju u pogonsku, tj. da je prenesemo do točkova i pokrenemo vozilo. Kako Mitrović navodi, kod vodonika, u današnjim poznatim procesima prerade, od momenta proizvodnje energije do njenog dolaska do točkova, postižemo efikasnost od oko 25 odsto. Poređenja radi, slična efikasnost se postiže i kod motora koji koriste fosilna goriva. On ističe da kod električnih vozila sa baterijskim sistemom, ova efikasnost prelazi 80 procenata.

- Važno je da razumemo da je upravo ovaj sistem najinteresantniji proizvođačima, jer upravo ta jednostavnost, dostupnost infrastrukture i velika energetska efikasnost sve lakše pridobijaju nove korisnike - kaže Mitrović. - Što se tiče budućnosti, sve češće se pominju baterije kod kojih će tečni provodnik da bude zamenjen čvrstim (solid-state battery), i to je tehnologija na kojoj se intenzivno radi, s tim da je jedna od glavnih sirovina ove tehnologije takođe litijum. 

U skladu sa ekološkim standardima

Stručnjak za elektromobilnost Filip Mitrović podseća da je cilj novog Zakona o kritičnim sirovinama, koji je Evropska komisija objavila nedavno, smanjenje zavisnosti EU od uvoza kritičnih sirovina, naročito iz Kine. Planira se, kako dodaje, da do 2030. godine domaći rudnici i centri za reciklažu u Evropi proizvode značajan deo sirovina potrebnih za zelene industrije.

- Srbija, kao zemlja sa značajnim rezervama litijuma, može da igra važnu ulogu u ovom planu - ističe Mitrović. - Međutim, važno je da napomenemo da bilo koji razvoj u ovom sektoru mora da bude u skladu sa ekološkim standardima i odgovornim upravljanjem prirodnim resursima. To podrazumeva usvajanje odgovornih rudarskih praksi, transparentnost u vezi sa uticajem na životnu sredinu i angažovanje nezavisnih revizija za osiguranje odgovornosti. Takođe, promovisanje modela cirkularne ekonomije, koji uključuje reciklažu i ponovnu upotrebu kritičnih sirovina, jednako je važno.