GRČKA POSTAJE VAŽAN PARTNER U GASNOM SNABDEVANJU: Srbija ulaže u energetsku infrastrukturu više nego ikad (FOTO)

Novosti online 12. 02. 2024. u 14:09

MINISTARKA rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da će se u narednih nekoliko godina više nego ikada ranije ulagati u energetsku infrastrukturu koja treba da omogući podsticaj industrijalizaciji, rast životnog standarda i veću energetsku nezavisnosti i sigurnosti.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ona je prilikom predstavljanja razvojnih projekata u energetici u Palati Srbija, na Srpsko-grčkom poslovnom forumu, kazala da se u godinama ispred nas, kormilo srpskog energetskog sektora okreće ka investicijama koje će oblikovati budućnost ne samo energetike, već i privrede.

- To će omogućiti veću energetsku nezavisnost i sigurno snabdevanje za naše građane i kompanije. Kao što je potvrđeno u programu Skok u budućnost - Srbija 2027, koji je nedavno predstavio predsednik Aleksandar Vučić. U narednih nekoliko godina uložićemo više nego ikada ranije u energetsku infrastrukturu, rekla je ministarka.

Đedović Handanović je ukazala i da se u gasnom sektoru, posle završetka interkonekcije sa Bugarskom krajem prošle godine, Srbija fizički povezala sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona i LNG terminala u grčkoj luci Aleksandropolis.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

 

Ministarka je naglasila i da se planira izgradnja još dva nova gasovoda sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, koji će biti završeni pre početka specijalizovane izložbe Ekspo 2027.

- Ovi gasovodi će omogućiti snabdevanje prirodnim gasom dodatnom povezivanjem na TAP i TANAP, zatim sa terminala za tečni prirodni gas u Aleksandropolisu, koji se otvara u narednim nedeljama. Svi ti novi pravci osim što će doneti diversifikaciju izvora snabdevanja, ojačaće poziciju Srbije kao tranzitne zemlje, rekla je Đedović Handanović.

Ona je podsetila i da je cilj Srbije do 2030. povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) na 45 odsto, kao i pronalazak rešenja za balansiranje novim kapacitetima iz solarnih i vetroelektrana.

- U programu Skok u budućnost - Srbija 2027. među prioritetima su navedeni i projekti koji će dati odgovor na ovo važno pitanje, a to su reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bistrica i potencijalna izgradnja RHE Đerdap 3, rekla je Đedović-Handanović.

Prema rečima ministarke, vrednost projekta izgradnje RHE Bistrica, snage 650 MW, procenjuje se na oko milijardu evra, a istu ulogu, samo sa još većim kapacitetima imaće projekat RHE Đerdap 3, koji sa instalisanom snagom od oko minimum 1.800 MW predstavlja značajan kapacitet i u regionalnim okvirima.

Realizacijom investicija iz javnog i privatnog sektora, kako je istakla, do kraja decenije, obezbediće se na mreži novih 3,4 GW elektrana koje koriste energiju vetra i Sunca.

- To, između ostalog, uključuje elektrane na obnovljivih izvora koje gradi Elektroprivreda Srbije (EPS), jednog GW samobalansiranih solarnih elektrana koje predstavljaju jedan od najvećih projekata u oblasti OIE u Evropi, kao i kapacitete iz OIE koje grade privatni investitori, rekla je Đedović Handanović.

Kako je navela, na prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE obezbeđena je izgradnja više od 700 MW zelenih megavata, od čega 425 MW u sistemu podsticaja, a plan je da za tri godine kroz sistem aukcija bude obezbeđeno novih 1.300 zelenih MW.

Ministarka je naglasila da je Srbija u poslednjoj deceniji ostvarila značajne ekonomske rezultate, ali da država želi da iskoristi priliku i da do specijalizovane izložbe 2027. godine promeni izgled zemlje, podstakne dalji rast BDP-a i unapredi energetsku nezavisnost i sigurnost.

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

 

- Otvoreni smo za razgovore sa svima koji imaju interesovanje za učešće u razvojnim projektima i verujem da postoji veliki potencijal da više sarađujemo u energetskom sektoru sa grčkim partnerima, navela je Đedović Handanović.

Ministarka je istakla i da je razvojna šansa Srbije i rudarstvo ističući da je naša zemlja izuzetno bogata kritičnim mineralnim resursima i sirovinama među kojima su bor, litijum, cink, nikl... ali da treba da imamo strategiju za razvoj tog sektora i da radimo na poboljšanju regulatornog okvira i zakona iz ove oblasti.

Srpsko-grčki poslovni forum je organizovala Privredna komora Srbije (PKS) uz podršku Ambasade Grčke u Beogradu i na njemu prisustvuju predstavnici 163 kompanije. U privrednoj delegaciji Grčke preovlađuju kompanije iz energetike, građevinarstva, prerađivačke industrije, ali i nekretnina i bankarskog sektora.

BONUS VIDEO: ZAJEDNO MOŽEMO MNOGO VIŠE: Vučić na Srpsko-grčkom poslovnom forumu

Pogledajte više