ZABRANILI BI UVOZ HRANE I IZ SRBIJE: Poljski poljoprivrednici nezadovoljni zbog jeftinije robe iz zemalja van EU
U TALASU protesta evropskih ratara revoltiranih politkom EU prema njihovom sektoru, iz Poljske je stigao i zahtev da se zabrani ili ozbiljno ograniči uvoz voća, povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, Ukrajine, Moldavije i Turske.
Farmeri u zemljama EU nezadovoljni su zbog jeftinije robe iz zemalja i regiona van EU. Zeleni dogovor, odnosno stroge ekološke i klimatske norme koje Brisel nameće proizvođačima, poskupljuju njihove proizvode, pa uvoz iz država van EU predstavlja za njih nelojalnu konkurenciju. Protive se i smanjivanju subvencija za poljoprivredni dizel, a ukupnu situaciju dodatno komplikuje i inflacija. Zato francuski predsednik Emanuel Makron insistira kod Evropske komisije da je nemoguće da se zaključi dogovor o slobodnoj trgovini sa grupom zemalja iz Južne Amerike u sadašnjoj formi. Ne bi začudilo ni da Poljska zabrani uvoz iz Srbije.
Slobodan protok robe je jedan od najznačajnijih delova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kojim su uređena prava i obaveze Srbije i EU, koje se odnose na uspostavljanje zone slobodne trgovine. Srpski poljoprivrednici, takođe, često ukazuju da su izloženi nelojalnoj konkurenciji proizvođača iz EU, jer su subvencije koje njihovi farmeri dobijaju izuzetno velike, tako da ne mogu da se takmiče sa njima. Ali, protekcionističke mere su dozvoljene razvijenim i moćnim zemljama, a ne malim.
I u slučaju da Varšava zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, to ne bi uticalo na naše izvoznike, jer na ovo tržište plasiramo malu količinu robe. Dominantno izvozimo voće, pa smo lane, za jedanaest meseci u Poljsku plasirali tu robu u vrednosti od 27 miliona evra za količinu od 10.306 tona. Najviše je bilo malina koja su otišle u ovu evropsku zemlju, i to u vrednosti od osam miliona evra, borovnica 6,1 milion evra, kupina 4,7 miliona evra, trešanja 2,6 miliona evra.
Ove količine su veoma male u odnosu na one koje plasiramo u druge zemlje Zapadne Evrope. Poređenja radi, u prvih 11 meseci prošle godine izvezli smo, samo jabuka u vrednosti od 80 miliona evra. Poljska je veliki proizvođač voća, između ostalog i malina, i oni izvoze svoje proizvode u Zapadnu Evropu, tako da si naše dve zemlje konkurenti.
Podaci pokazuju i da je u istom periodu iz Poljske u Srbiju uvezeno 12.861 tona voća, čija je vrednost 12,7 miliona evra. Dominirale su ribizle, jabuke, zamrznute maline i ostalo jagodičasto voće. Trend spoljnotrgovinske razmene u kategoriji voća u protekle dve godine je gotovo identičan.
Francuski "Mond" piše da dok Evropska komisija priprema novi cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida od 90 odsto do 2040. godine, u svakom kutku Evrope diže se pobuna protiv zelenog dogovora EU - poljoprivrednici, industrijalci, javno mnjenje, pa čak i vlade dovode ga u pitanje. Ljudi su siti ograničenja vezanih za ekološku tranziciju. Poljoprivrednici su izašli na ulice da izraze svoje ogorčenje propisima koji dolaze iz Brisela. Od Holandije do Rumunije, Poljske, Nemačke i Francuske, farmeri su pojačali svoje akcije protiv evropskog zelenog dogovora i povećanja poreza na dizel, a u kontekstu inflacije i konkurencije ukrajinskog uvoza.
I NEMAČKI RATARI TRAŽILI ISTO
POVODOM zahteva poljskih farmera da se zabrani ili ograniči uvoz iz zemalja koje nisu članice EU, sajt East fruit ističe da oni traže iste stvari koje su zahtevali poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama kada je Poljska pristupila EU. Oni su koristili, kako dodaju, iste argumente koje poljski farmeri upotrebljavaju danas. Kako konstatuje ovaj sajt, poljski ratari ne razumeju da zabrana uvoza proizvoda iz Ukrajine, Moldavije, Turske i Srbije neće dovesti do povećanja cena njihove robe. Na kraju, proizvodi iz ovih zemalja će jednostavno aktivnije ući na druga tržišta i potisnuti poljski izvoz odatle. Sajt prenosi i diskusiju običnih građana na društvenim mrežama koji su pitali poljoprivrednike zašto bi poljski potrošač trebalo da plaća za neefikasnost lokalnog farmera.