MOŽE LI JUAN DA ZAMENI DOLAR U GLOBALNOJ TRGOVINI: Pet zemalja prednjači u dedolarizaciji

Međutim, Rusija nikako nije jedina koja se opredelila za kinesku valutu. Poslednjih godina, nekoliko drugih velikih globalnih ekonomija je već počelo da koristi juan ili da razmatra kinesku valutu kao opciju. Dok Rusija i mnoge nacije nastoje da se izvuku iz sve hirovitije hegemonije dolara, značaj juana će samo rasti.

RT Internešenel je analizirao koje velike zemlje se okreću kineskoj valuti.

1. RUSIJA

Rusija daleko vodi u grupi zemalja koje daju prednost upotrebi juana u spoljnoj trgovini. Kineska valuta je korišćena u 34 odsto ruskog uvoza i 25 posto izvoza od jula 2023. godine, prema najnovijim dostupnim podacima ruske centralne banke. Deo tog povećanja se može pripisati povećanom uvozu iz same Kine, ali je takođe porasla upotreba juana za podmirenje uvoza iz trećih zemalja – onih sa otvorenim linijama razmene sa kineskom centralnom bankom.

Međutim, prodor juana u Rusiju daleko prevazilazi trgovinsko poravnanje. Rusija je sada treći po veličini klirinški centar za ofšor transakcije u juanima. Juan je postao najtrgovanija valuta na Moskovskoj berzi, dok je prvi berzanski fond u juanima pokrenut na berzi u januaru 2023.

U međuvremenu, jedan broj velikih ruskih korporacija puštao je obveznice u juanima u poslednje dve godine, što je potez koji naglašava rastući značaj valute i van trgovine.

2. ARGENTINA

Kina i Argentina su još 2014. sklopile sporazum vredan 11 milijardi dolara, koji im je omogućio da razmenjuju valute po unapred određenim kamatnim stopama i deviznim kursevima. U aprilu 2023. Argentina je iskoristila 1,04 milijarde dolara u juanima za plaćanje kineskog uvoza. Za Argentinu, čije su devizne rezerve iscrpljene i čija je istorija neplaćanja dovela do toga da investitori ne žele da daju zajmove, pristup finansiranju u juanima je ponekad bio slamka spasa.

Argentina je takođe koristila juan za plaćanje dugova Međunarodnom monetarnom fondu, što je prvi put da je neka južnoamerička zemlja upotrebila kinesku valutu za izmirenje dugova i predstavlja važnu prekretnicu koja može otvoriti vrata široj upotrebi juana izvan trgovinskog poravnanja.

Izveštaj MMF-a iz avgusta 2023. pokazuje da je linija razmene sa Kinom činila značajan deo rezervi centralne banke Argentine (dostupne linije za zamenu mogu se računati kao rezerve) i da je važan izvor kratkoročne likvidnosti za plaćanje dugova i finansiranje uvoza.

Ovo je posebno važno u svetlu kritično niskih deviznih rezervi Argentine.

Međutim, uprkos ulozi Kine u pružanju vitalne podrške argentinskoj ekonomiji, novopostavljeni predsednik Havijer Milei je nastojao da se distancira od Kine. U svetlu ovoga, 21. decembra 2023. Kina je povukla liniju razmene sve dok Milei ne pokaže posvećenost konstruktivnom radu sa Pekingom, navode argentinski mediji. Portparol kineske ambasade u Argentini odbio je da potvrdi te izveštaje. Gubitak jeftinog finansiranja dolazi u teškom trenutku za Argentinu, koja se bori sa teškom finansijskom krizom i velikom inflacijom.

3. SAUDIJSKA ARABIJA

Od mnogih linija razmene koje je Kina otvorila sa centralnim bankama širom sveta tokom poslednje decenije, verovatno nijedna nije odjeknula tako jako kao ona koja je postignuta sa Saudijskom Arabijom prošlog novembra. Linija je vredna 50 milijardi juana (6,98 milijardi dolara). Iako sama suma nije velika u odnosu na obim trgovine između dve zemlje, ovaj potez je veoma simboličan s obzirom na ključnu ulogu Saudijske Arabije u samom nastanku takozvanog petrodolarskog sistema.

Štaviše, mnogi analitičari veruju da je ova linija razmene samo početak i da bi Peking i Rijad mogli da imaju mnogo veću saradnju u planu. Kina je nadmašila SAD kao najveći trgovinski partner Saudijske Arabije 2011. godine, razmenivši te godine robu u vrednosti od više od 64 milijarde dolara.

Ove zemlje su kasnije povećavale promet, koji je 2022. premašio granicu od 100 milijardi dolara. Saudijska Arabija je 2020. postala najveći kineski snabdevač naftom, iako je 2023. Rusija pretekla Kraljevinu. Za Saudijsku Arabiju, sporazum o razmeni valuta je prilika da diverzifikuje svoje devizne rezerve. Kao najveći svetski izvoznik nafte, Saudijska Arabija je dugo bila vezana za američki dolar kao glavni izvor valute za naftne transakcije.

Izveštaj "Volstrit džornala" iz maja 2022. ukazuje da dve zemlje pregovaraju o pokretanju kineskog uvoza saudijske nafte u juanima. Za sada ništa nije objavljeno, ali nedavno otvorena linija razmene jasno postavlja temelje za takav potez. Prelazak na trgovinu saudijskom naftom u juanima zadao bi udarac petrodolaru, koji je bio glavni oslonac dominacije dolara od sedamdesetih godina kada je Rijad pristao na cenu samo u dolarima.

4. BRAZIL

U februaru 2023. Brazilija i Peking postigli su sporazum o uspostavljanju aranžmana za kliring u juanima u Brazilu, čime je otvoren put da se koristi kineska valuta. Ubrzo nakon toga, Brazilu je takođe dat pristup kineskom ekvivalentu SVIFT sistemu, Prekograničnom međubankarskom platnom sistemu.

U aprilu su Kina i Brazil postigli sporazum o razmeni valuta koji je u potpunosti uklonio dolar kao posrednika. Tokom službene posete Kini, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva kritikovao je dominantnu ulogu dolara u globalnoj trgovini.

Iako je nešto više od 90 odsto brazilske spoljne trgovine i dalje u dolarima, udeo drugih valuta raste. U međuvremenu, brazilska devizna imovina u juanima dostigla je visok nivo od 5,37 posto do kraja 2022. godine, nadmašivši evro kao drugu po veličini rezervnu valutu u Brazilu. Pre samo pet godina, Brazil nije imao udela u juanima.

5. IRAN

Kao i Rusija, Iran je suštinski isključen iz zapadnog finansijskog sistema i dugo je tražio alternative. Kina je počela da kupuje naftu od Irana uz plaćanje u juanima još 2012, a dve zemlje su vodile razgovore o podsticanju razmene u lokalnoj valuti. Međutim, kako je priznao iranski ministar ekonomije Ehsan Khandouzi, ostaje mnogo posla da se olakša upotreba kineske valute. U međuvremenu, 2018. godine, u gestu koji može imati više simboličke vrednosti, Iran je zamenio dolar juanom na svojoj zvaničnoj platformi za izveštavanje o kursu valute.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - ŠOJGU IZNEO PODATKE O KONTRAOFANZIVI Ukrajina izgubila 125.000 vojnika i 16.000 komada vojne tehnike