RAT HUTA POSKUPEO FAKTURE I U SRBIJI: Cena transporta skočila 70 odsto
ZBOG sukoba u Crvenom moru, međunarodni prevoznici koriste pravac oko Afrike, preko Rta dobre nade, što produžava transport do dve nedelje. Nova duža ruta poskupela je prevoz za oko 70 odsto, a to se odražava i na srpske kompanije koje trguju sa Kinom.
Foto: Tviter Printskrin
Situacija u Crvenom moru ugrožava jedan od najvažnijih pravaca u globalnom lancu snabdevanja, a posebno u trgovini između Evrope i Azije. Procenjuje se da bi posledice po svetsku privredu mogle da budu dramatične ukoliko bi došlo do širenja sukoba na Bliskom istoku. To bi izazvalo skok cena energenata i zavrtelo novi talas inflacije. Ipak, većina analitičara ne očekuje ovaj mračni scenario.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, Bojan Stanić, kaže da 15 odsto svetske i 50 procenata trgovine između Evrope i Azije ide Sueckim kanalom.
- Firme iz Srbije koje trguju sa Kinom zabrinute su zbog situacije - kaže Stanić za "Novosti". - Cene transporta su povećane za oko 70 odsto. Za nove isporuke stižu im skuplje fakture, jer su uračunati duži put i veće osiguranje zbog opasnosti. Osim toga ograničena je raspoloživost kontejnera za transport na tržištu, pa i to utiče na cenu prevoza robe.
On ukazuje i da ove visoke tarife plaća ko mora, a drugi čekaju bolje okolnosti. Uvozno orijentisane kompanije iz Srbije su se, kako navodi, u poslednje tri godine kada je dolazilo do usporavanja u lanacima snabdevanja, prilagodile ovim novim uslovima na tržištu. One obezbeđuju dovoljno zaliha da mogu da funkcionišu bez obzira na kašnjenje materijala.
- Ovo povećanje cena prevoza tereta za 70 odsto preliva se i na druge vidove transporta, železnički, vazdušni i ostali brodski - navodi Stanić. - To se dešava, jer raste tražnja za drugim putevima dopremanja robe.
Kako ističe, zasada situacija u Crvenom moru nema značajniji uticaj na cene energenata i svetsku privredu. Nafta je jednog trenutka u ovoj godini došla do 80 dolara po barelu, ali, uprkos rastu tenzija, ispod ovog nivoa drži je zabrinutost od slabijeg privrednog rasta. Prema njegovim rečima, postoji rizik od eskalacije sukoba, ali to isključivo zavisi od politike, kako će se zemlje u tom regionu i velike sile ponašati. On, ipak, ne očekuje dramatičan razvoj događaja.
- Ali ukoliko bi se desio neki ekstremni scenario širenja sukoba, to bi moglo izazvati skok na tržištu energenata, što bi dalje dovelo do novog talasa inflacije - kaže naš sagovornik. - Sve što se dešava na globalnom planu odražava se i na Srbiju. Naša zemlja zavisi od uvoza nafte i gasa. Najviše crnog zlata uvozimo iz Iraka, a stiže nam upravo tim pravcem kroz Suecki kanal.
MILION DOLARA VIŠE ZA GORIVO
IZVRŠNI direktor kompanije Maersk, Vinsent Klark, rekao je za Bi-Bi-Si da se značajan poremećaj u globalnoj trgovini već oseća do krajnjeg potrošača. Ovaj brodski gigant, kao i nekoliko drugih svetskih firmi izbegavaju ključnu rutu preko Crvenog mora, jer daju prioritet bezbednosti svoje posade. Klerk kaže da ruta oko Afrike produžava do dve nedelje putovanje broda i košta milion dolara, odnosno 738.000 funti više samo u gorivu. I katarska državna kompanija "Katar enerdži", drugi najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG), prestala je da šalje tankere sa plavim gorivom preko Crvenog mora iz bezbednosnih razloga.
Novinar Dragan Bisenić ocenjuje za Tanjug da su sukobi na Crvenom moru i Adenskom zalivu dramatično ugrozili saobraćaj Sueckim kanalom, a tako i jednu od najvažnijih tačaka u globalnom lancu snabdevanja.
- Strateški značaj Sueckog kanala već odavno je poznat, jer pokriva 15 odsto globalne trgovine i 30 odsto kontejnerskog saobraćaja - navodi Bisenić. - Ovoga puta, Evropa i Mediteran su najugroženiji regioni zbog oslanjanja na trgovačke rute Crvenog mora i Sueckog kanala.
On ističe da se evropske privrede već nalaze u kritičnim zonama. Rat u Ukrajini i sankcije protiv Rusije, kako dodaje, već su izbacili evropsku energetiku iz ravnoteže.
- Evropa je na istoku već odsečena od jeftinih ruskih energenata, koje je supstituisala skupljim ponudama sa svetskog tržišta - ukazuje Bisenić. - Novi udarac dolazi s juga, otvaranjem krize na Sueckom kanalu.
Ta ruta, kako objašnjava, omogućava prolaz za oko 17.000 plovila godišnje, što predstavlja robu u vrednosti od skoro bilion dolara, uključujući sirovu i rafinisanu naftu, elektroniku, obuću, odeću i pšenicu.
HUTI POGODILI AMERIČKI BROD
HUTI u Jemenu napadaju komercijalne brodove koji putuju kroz Crveno more, u znak odmazde za izraelski rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Ovi udari su se pojačali između novembra i decembra. Kao odgovor na te napade, prošle nedelje su Amerika i Velika Britanija bombardovale Hute. Oni su obećali da to neće proći bez kazne i u ponedeljak su projektilom pogodili jedan trgovački brod u vlasništvu SAD dok je plovio kroz Adenski zaliv.