GODIŠNJE SE U SRBIJI PROIZVEDE 30 MILIONA LITARA VINA: Dobar period za vinare i vinogradare
POLjOPRIVREDNO tlo pod vinovom lozom godišnje proizvede oko 30 miliona litara vina. Moglo bi i više od toga, barem duplo. Prema rečima stručnjaka, novac, koji je oduvek bio problem, to više nije, jer država daje značajne subvencije za unapređenje. Međutim, vinogradarstvo zahteva mnogo posla, malo je radne snage, a očekivanja novih proizvođača su nerealna.
Foto Privatna arhiva
Podaci iz poljoprivrednog popisa pokazuju da se proizvodnjom grožđa bavi 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 47.120 upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede. U Srbiji je 2022. godine bilo više od 450 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet. Sve veće interesovanje potrošača za vino kao i dobra situacija sa izvozom ovog pića, doveli su i do rasta broja vinara i ulaska mnogih novih malih vinarija na ovo tržište. Prema rečima somelijera i predsednika Saveta vinara Stevana Rajte, poslednjih pet godina, srpski proizvođači prave kvalitetna vina, koja su izuzetno zapažena na međunarodnim sajmovima i visoko su ocenjena.
- Nema neke posebne tajne kako napraviti dobro vino, ali ovaj posao zahteva posvećenost - kaže Rajta. - Mlade vinarije su prepoznale šta je potrebno, i to se ogleda u kvalitetu. Usudiću se da kažem da je budućnost ovog posla dobra, i ovo je povoljan period za vinare i vinogradare. Novac više nije problem, jer početni kapital omogućava država kroz subvencije.
Prema rečima našeg sagovornika, velika su očekivanja od poljoprivrednika koji bi se upustili u posao proizvodnje. Od sadnje treba da prođe najmanje četiri godine do prve berbe, ali svake sezone treba ulagati novac. Osim toga, mladi vinogradi treba da dostignu svoju "zrelost", u pogledu očvršćavanja vinove loze na vremenske uslove, što zahteva mnogo posla, a radne snage je malo. Zbog toga je Srbija još u magli, ali sve se više govori o vinu, organizuju se sajmovi...
- Tržište naše zemlje može godišnje da podnese 65 do 70 miliona litara, za vino iz regiona i uvoza. Toliko se proda, popije, degustira i pokloni. Makedonija i Crna Gora glavni su uvoznici, manji je prosek sa Hrvatskom i Slovenijom. Sve ostalo stiže u prodaju iz Italije, Francuske, Španije, Portugalije, a neke manje količine doputuju iz Argentine i Australije. Naše tržište se u poslednjoj deceniji brzo razvija, što svedoče vinske karte u restoranima - ističe predsednik Saveta vinara.
Kako kaže Rajta, oko osam procenata obradivog zemljišta zauzimaju lokalne sorte grožđa i taj postotak trebalo bi uvećati za tri do četiri puta, budući da je to veliki izvozni potencijal. Da bi se unapredila ova grana poljoprivrede, potrebni su stučnjaci poput tehnologa i kalemara. Trebalo bi i pri resornom ministarstvu formirati posebno odeljenje koje bi se bavilo vinogradarstvom, zaključuje Rajta.