SKLONIŠTA NESPREMNA DA ŠTITE: Stručnjaci kažu moraju da budu u funkciji, danas su agresije moguće kao totalno iznenađenje
INSPEKCIJSKIM nadzorom, obavljenim od 2019. do 2022. godine, koji je obuhvatio 426 skloništa utvrđeno je da 11 nije upotrebljivo, 331 je upotrebljivo uz određene nedostatke, a 84 skloništa su bez nedostataka. Ovo je rečeno na današnjoj konferenciji DRI, i navedeno da u Srbiji postoje 1.442 javna skloništa, ukupne površine oko 285.000 kvadratnih metara kojima upravlja javno preduzeće "Skloništa".
Foto: EPA
- Od pregledanih javnih skloništa oko četiri petine nije bilo upotrebljivo ili je bilo upotrebljivo uz određene nedostatke - rekao je predsednik DRI Duško Pejović. - Inspekcija je izrekla više od 2.000 mera koje se odnose na tekuće i investiciono održavanje, od kojih je preduzeće "Skloništa" realizovalo oko 450 mera.
On je naveo da je subjekt revizije bilo javno preduzeće za skloništa Beograd- Novi Beograd. DRI je utvrdio da je potrebno unaprediti sistem upravljanja kako bi se obezbedila sigurnost i funkcionalnost ovih objekata i omogućilo da ona pruže predviđeni stepen zaštite stanovništva.
Ljuban Karan, oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) u penziji, ocenjuje da takvo stanje skloništa liči na nedopustivo opuštanje.
- Ne možemo dozvoliti da danas, kada se "pale" neuralgične tačke, budemo nespremni - kaže Karan. - Sada sukobi počinju u kratkom vremenskom periodu. Agresije su moguće kao totalno iznenađenje, zato što velike sile, a i neke regionalne, poseduju moderna sredstva velikog dometa koja mogu da iznenade svakoga, pa i nas.
Ako bi ostalo tako zapušteno stanje, kako dodaje, to bi u situaciji neke potencijalne agresije dovelo do nepotrebnih gubitaka i stradanja ljudi koji nemaju gde da se sklone. On ukazuje da se moderno ratovanje oslanja na dronove, koji imaju veliki domet i teško se otkrivaju, tako da mogu da iznenade i velike gradove koji su dobro zaštićeni PVO sistemima.
- Tu nisu krivi samo oni koji su zapustili skloništa, nego i oni koji obavljaju kontrolu - smatra Karan. - Potrebno je da se tačno zna koliko osoba može da primi sklonište i da ona bude stalno u pripravnossti. To znači da u njemu mogu da se obezbede osnovni životni uslovi za predviđeni broj ljudi.
On ističe da ne treba praviti paniku, ali da treba odrediti rokove da se skloništa dovedu u funkciju i da u svakom trenutku budu spremna.
SLUŽE KAO ŠPAJZ
OVLAŠĆENI državni revizor i vođa tima za izradu izveštaja, Dragojle Polić, rekao je da nije omogućeno efikasno upravljanje javnim skloništima, jer ova oblast nije uređena na odgovarajući način i nedostaju neophodni resursi, odnosno novac i stručni kadrovi.
- Pojedina javna skloništa ne pružaju predviđeni stepen zaštite, jer određeni nedostaci utvrđeni kroz tehničku kontrolu i inspekcijski nadzor nisu otklonjeni ni nakon više godina - naveo je Polić. - Javno preduzeće otežano održava skloništa koja u mirnodopskim uslovima stanari koriste kao ostave, jer nisu jasno uređene obaveze stanara.
Javnom preduzeću za skloništa Beograd-Novi Beograd je između ostalog preporučeno da pokrene inicijativu za uređenje načina održavanja ovih objekata za sklanjanje stanovništa, da uradi procenu kojom se utvrđuje kod kojih skloništa je trajno narušena njihova sigurnost.