SA KRAJA NA KRAJ SRBIJE BRZIM PRUGAMA I PUTEVIMA: Infrastrukturni projekti, vitalni za razvoj naše zemlje, biće nastavljeni i narednih godina

Sveobuhvatan napredak Srbije od 2012. meri se i obnavljanjem gotovo zamrlog železničkog saobraćaja, pa je za deset godina izgrađeno 108 kilometara nove pruge, a rekonstruisano 807 kilometara. Koliko je taj rezultat impresivan najbolje govori činjenica da od 1976. do 2012. nije izgrađen nijedan kilometar pruge, a rekonstruisano je samo 31,5 kilometara! Svakako, najvažniji projekat u tom domenu je brza pruga od Beograda do Novog Sada, kao deo većeg projekta povezivanja naše i mađarske prestonice. Ovaj deo pruge, vredan više od 930 miliona dolara, otvoren je za saobraćaj marta prošle godine, a od prestonice Srbije do glavnog grada Vojvodine stiže se sada za samo pola sata.n

Pruga Novi Sad - Subotica

Godinu 2024. obeležiće otvaranje brze pruge od Novog Sada do Subotice. Deonica je duga 108,2 kilometra, a radovima je obuhvaćena izgradnja dva koloseka pruge do granice sa Mađarskom kod Kelebije, rekonstrukcija devet železničkih stanica. Planirana je izgradnja železničkih čvorova u Novom Sadu, Vrbasu i Subotici. Na čitavoj deonici pruge biće izgrađeno 49 nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukta, a najveći objekat biće vijadukt kod Vrbasa dug 1.600 metara.

Prema simulacijama, kada brza pruga Novi Sad - Subotica bude završena, međunarodni putnički vozovi ovu relaciju prelaziće za 42 minuta

GRANT EU ZA
BEOGRAD - NIŠ

Najveći infrastrukturni projekat Srbije je svakako izgradnja brze pruge Beograd - Niš.

Modernizacija trase, duge 230 kilometara, omogućiće da putovanje između ova dva grada traje 100 minuta. Vrednost pruge je 2,755 milijardi evra u okviru kojih je grant EU koji iznosi 610 miliona evra. Sredstva će biti obezbeđena i iz kredita Evropske investicione banke vrednog 1,1 milijarda evra, zatim zajma Evropske banke za obnovu i razvoj od 550 miliona evra, dok će ostatak od 552 miliona evra finansirati Srbija.

ŽELEZNIČKI KORIDOR 10

Pruga Niš - Dimitrovgrad duga 86 kilometara jedina je deonica na čitavoj dužini međunarodnog železničkog Koridora 10 koja je jednokolosečna i nije elektrificirana. Izgrađena je 1887. godine i decenijama nije bila rekonstruisana, pa su vozovi većim delom saobraćali brzinama između 10 i 30 kilometara na čas. Rekonstrukcija i modernizacija pruge Niš - Dimitrovgrad kod Sićeva počeli su u novembru, a rok za završetak radova je 1.276 dana, odnosno 3,5 godine.

BEOGRAD - ŠID 200 NA SAT

Nacrtom plana infrastrukturnog koridora železničke pruge Beograd - Šid - granica Hrvatske, deonice Stara Pazova - Golubinci - Šid, predviđeno je formiranje dvokolosečne magistralne pruge namenjene kako putničkom, tako i teretnom saobraćaju, sa projektovanom brzinom do 200 kilometara na čas. Interesantno je da su planirana dva ekološka nadvožnjaka koja će omogućiti prelaz krupne divljači preko pruge. Nadvožnjaci će biti dizajnirani tako da imitiraju prirodno okruženje, sa bogatim zelenilom i drvećem, kako bi divljač lako prepoznala i koristila ove prelaze. Predviđena je i potpuna obnova svih stanica.

TRASA BEOGRAD - ZRENjANIN - NOVI SAD

Izgradnja auto-puta Beograd - Zrenjanin - Novi Sad, dužine 105,4 kilometra, počela je u decembru 2023. kod Beograda. Ova saobraćajnica skratiće drastično putovanje između ova tri grada, ali i omogućiti njenim stanovnicima i žiteljima susednih opština da budu dobro saobraćajno povezani sa Beogradom i Novim Sadom. Na trasi auto-puta planirana je izgradnja četiri velika mosta - dva preko Tamiša, jedan preko Begeja i Tise, kao i četiri mosta preko kanala i prolaza za put, kao i preko ukrštaja sa prugom. Planirano je 20 nadvožnjaka, sedam podvožnjaka i 47 propusta. Rok za završetak izgradnje je pet godina.

SAOBRAĆAJNICA "OSMEH SRBIJE"

Izgradnja brze saobraćajnice "Osmeh Srbije" od Bačkog brega, na granici sa Mađarskom, do Srpske Crnje na granici sa Rumunijom, koja će u dužini od 186 kilometara spojiti i Sombor, Vrbas, Kulu, Srbobran, Novi i Stari Bečej i Kikindu počela je u decembru 2023. Ovim će biti "skraćena" veza Vojvodine sa Mađarskom, odnosno Rumunijom. Put se projektuje za kretanje vozila brzinom od 100 kilometara na čas, u četiri trake širine od po 3,5 metara. Kako je ranije najavljeno, izgradnja saobraćajnice koštaće blizu 430 miliona evra.

PRVI DIGITALNI KORIDOR

Deonica Moravskog koridora Makrešane - Koševi na auto-putu od Pojata do Preljine (E761) puštena je u saobraćaj početkom decembra 2023. Ovaj koridor dug je 112 kilometara i povezaće sve veće gradove centralne Srbije gde živi više od pola miliona ljudi - Čačak, Kraljevo, Vrnjačka Banja, Trstenik, Kruševac, Stalać i Ćićevac, kao i Koridor 10 i auto-put "Miloš Veliki". Na trasi koridora se intenzivno radi, trenutno je angažovano blizu 4.000 ljudi i više od 1.500 putarskih građevinskih mašina i transportnih vozila.

Ovo je prvi digitalni auto-put kod nas.

IVERAK - LAJKOVAC DOGODINE

Jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata, brza saobraćajnica Iverak - Lajkovac, duga je 18,3 kilometra. Kao deo državnog puta prvog B reda Loznica - Valjevo - Lazarevac, predstavlja poprečnu vezu u putnoj mreži Srbije i povezaće Valjevo sa auto-putem "Miloš Veliki". Radovi na izgradnji ove brze saobraćajnice počeli su polovinom 2019. godine, a prema planu biće završena u drugoj polovini 2024. Kada se završi izgradnja, od Beograda do Valjeva putovaće se samo 35 minuta.

DEONICA ŠABAC - LOZNICA U 2025.

Dogodine bi trebalo da bude završena i brza saobraćajnica od Šapca do Loznice, dužine 53,88 kilometara. Tada će se do prestonice stizati za sat i 15 minuta. Ova trasa deo je projekta Ruma - Šabac- Loznica, trase duge 78 kilometara, koji je podeljen na tri deonice. Prvi deo je auto-put Ruma - Šabac, koji je otvoren sredinom oktobra 2023. i tako spojio Srem i Mačvu. To je najkraća saobraćajna veza između Novog Sada i Beograda sa ovim delom zapadne Srbije i Republikom Srpskom. Drugi deo je most preko reke Save kod Šapca, dug 1.300 metara. I treća deonica je brza saobraćajnica Šabac - Loznica.

AUTO-PUT
PRELjINA - POŽEGA

Deonica auto-puta "Miloš Veliki" od Preljine do Požege duga je 30,9 kilometara. Rok za završetak radova sa kraja 2023. produžen je do 30. juna 2024. Ova trasa će imati veliki značaj za povezivanje Srbije i regiona, jer predstavlja nastavak auto-puta "Miloš Veliki" ka granici sa Crnom Gorom, ali je i deo budućeg auto-puta Beograd - Sarajevo, jer od Požege preostaje da se izgradi još oko 60 kilometara auto-puta do granice sa BiH.

DEONICA KUZMIN - SREMSKA RAČA

Deonice auto-puta Kuzmin - Sremska Rača ima veliki geostrateški značaj jer povezuje Beograd sa Banjalukom i Sarajevom. Ova deonica duga oko 18 kilometara, sa mostom preko reke Save, deo je projekta izgradnje auto-puta Beograd - Sarajevo.

Pored mosta preko Save, projektom je predviđena izgradnja mosta i preko reke Bosut.

NIŠ - MERDARE
KOD MEROŠINE

PRVA deonica auto-puta Niš - Merdare, odnosno petlja Merošina - Merošina 1, u dužini od 5,5 kilometara otvorena, je sredinom 2023. Ova saobraćajnica ima 76,3 kilometra, a procenjena vrednost radova je 225 miliona evra. To je deo budućeg auto-puta Niš - Priština - Drač, dužine 383 kolimetara koji će povezati Srbiju sa najvećom lukom u Albaniji. Na čitavom delu auto-puta dugog skoro 77 kilometra, do administrativnog prelaza Merdare planirano je 85 mostova i 18 kilometara tunela.

OBILAZNICA OKO PRESTONICE

Gradila se više od 30 godina i od ove godine konačno od Batajnice do niškog auto-puta kod Bubanj potoka, može da se stigne auto-putem u punom profilu, to jest sa ukupno šest saobraćajnih traka, u dužini od 47 kilometara. Završetkom obilaznice oko Beograda preusmerava se saobraćaj sa preopterećene mreže gradskih saobraćajnica na obilaznicu.

Trasa se nastavlja i od Bubanj potoka do Pančeva, duga je 31 kilometar, a obuhvatiće dva tunela - Leštane i Bubanj potok, kao i veliki drumsko-železnički most kod Vinče. Idejni projekat za ovu saobraćajnicu trebalo bi da bude završen do proleća 2024.

Milijarda evra od "Ekspa 2027"

MEĐUNARODNA prestižna izložba "Ekspo" biće održana u Beogradu od maja do oktobra 2027. godine, a očekuje se da će privući tri miliona turista. Ovo je projekat od nacionalnog značaja za našu zemlju. U naredne četiri godine kod Surčina će nići mali grad na 212 hektara zemlje, biće izgrađen Nacionalni stadion, 1.500 stanova, sajamski prostor, kao i komercijalni objekti. Izdata je građevinska dozvola i na toj lokaciji se već radi nasipanje i ravnanje terena.

Kako je najavljeno, ovih dana počinje i izgradnja kompleksa.

Kopanje prve linije metroa

BEOGRADSKI metro je najzahtevniji i najkompleksniji infrastrukturni projekat, na koji građani srpske prestonice čekaju decenijama. Pripremni radovi na izgradnji počeli su na Makiškom polju u novembru 2021. godine. Kopanje prve linije kreće tokom 2024. godine, a očekuje se da će Beograd do 2030. godine imati dve linije metroa. Nakon 50 godina projekat je, konačno, u fazi realizacije. Imaće ukupno tri linije, i njima će biti obuhvaćeno deset gradskih opština.