NAPADI HUTA ZIDAJU CENE NAFTE? Tenzije u Crvenom moru, ključnoj ruti koja povezuje Aziju i Evropu, prete svetskoj trgovini
BENZIN u Srbiji od juče je skuplji dva dinara, a cena dizela je ostala ista. Pumpadžije mogu BMB 95 da prodaju maksimalno za 175, a evro-dizel za 195 dinara. Nove cene goriva važe do narednog petka u 15 časova, u skladu sa uredbom Vlade o ograničenju cena goriva. Sve što se dešava na globalnom tržištu nafte i derivata utiče i na našu zemlju koja je zavisna od uvoznih energenata. Cene crnog zlata su ove nedelje blago porasle na oko 80 dolara po barelu za tip brent, zbog napetosti na Bliskom istoku i napada Huta na brodove u Crvenom moru.
Arhiva
Kako Rojters prenosi, analitičari smatraju da bi cene nafte mogle da ojačaju zbog geopolitičkih sukoba i smanjenja proizvodnje OPEK-a. Tako da će se mali jaz u snabdevanju verovatno pojaviti u januaru sledeće godine.
Tenzije u Crvenom moru, na ključnoj plovnoj ruti koja povezuje Aziju i Evropu, ugrožavaju globalne lance snabdevanja i predstavljaju pretnju svetskoj trgovini, uključujući naftu i derivate. Njujorška investiciona banka Goldman Saks smatra da bi zbog toga svetske cene nafte mogle da porastu u dugoročnoj perspektivi, za tri do četiri dolara po barelu. Huti u Jemenu od polovine novembra napadaju komercijalne brodove koji putuju kroz Crveno more, u znak odmazde za izraelski rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze, a nedavno su ti udari pojačani.
Zato sve više kompanija izbegava tu rutu i preusmerava teretne brodove preko Rta dobre nade. Kako prenose zapadni mediji, ovo produžava putovanje za više nedelja, podiže troškove i dovodi do kašnjenja u globalnoj trgovini robom. Proteklih dana porasle su i cene osiguranja i vozarina u kontejnerskom pomorskom prometu. Svetski analitičari ocenjuju da to potencijalno može da utiče na globalnu trgovinu i da ponovo zapali inflaciju.
Ugledni portal Oilprice piše da su Suecki kanal, egipatski naftovod Sumed i moreuz Bab el Mandeb strateške rute za isporuke nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu i Severnu Ameriku.
Oko 12 odsto morske trgovine naftom i osam procenata isporuka tečnog prirodnog gasa prolazi kroz moreuz. Ove godine su tokovi crnog zlata kroz Crveno more skočili nakon što je embargo na rusku naftu prebacio izvoz iz Rusije ka Aziji. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) u prvoj polovini 2023. godine, protok sirove nafte ovom rutom porastao je za više od 60 odsto od 2020. godine, jer je potražnja u Evropi i SAD skočila sa niskih nivoa pandemije. Pored toga, sankcije na rusku naftu promenile su globalnu trgovinu, što je dovelo do toga da Evropa uvozi više nafte sa Bliskog istoka preko Sueckog kanala, a manje iz Rusije.
Analitičari smatraju da će zbog zaustavljanja transporta velikih kompanija preko Crvenog mora, Evropa biti najviše izložena poremećenim tokovima crnog zlata i proizvoda sa Bliskog istoka i Azije.
Prema podacima konsultantske kompanije Vortexa, u periodu između januara i novembra, oko 30 tankera je ulazilo ili izlazilo iz Crvenog mora svakog dana preko južnog kraja, odnosno moreuza Bab el Mandeb, dok je 26 prolazilo preko severne strane, to jest Sueckog kanala.
OKOLO JE DUŽE ZA 22 DANA
PREUSMERAVANjE brodova sa Crvenog mora na alternativnu rutu, kao što je Rt dobre nade na atlatskoj obali Južne Afrike, produžilo bi transport nafte između 58 i 129 odsto na glavnim rutama od Bliskog istoka do Evrope, od Indije do Evrope i od Rusije do Indije i Kine, procenjuje konsultantska kompanija Vortexa. Najveće povećanje od 129 procenata, bilo bi na trasi Persijski zaliv - Mediteran, što bi trajalo 39 umesto 17 dana.