SMEDEREVO IZA BEOGRADA I NOVOG SADA: Prodaja stanova u padu, ali ze neke gradove postoji veliko interesovanje

Smederevo nema stanova koliko bi mogao da proda. Potražnja je već nekoliko godina unazad veća od po­nude, pa se svaki kvadrat proda za manje od mesec dana otkako se zakopa prvi ašov temelja. A cene rastu konstantno, posebno u no­vogradnji, gde je kvadrat od 1.200 do 1.800 evra, dok je u starogradnji povoljniji i iznosi oko 1.000 evra.

- Naš grad je proteklih godina postao popularna turistička destinacija, pa je potražnja za stanovima velika - kažu u smederev­skim agencijama za nekret­nine.

- Kupuju se stanovi i za izdavanje na dan, pa je problem i za zakup. Cene su bukvalno sa 1.200 porasle na 1.800 evra.

Beograd i dalje drži rekord u cenama stanova. Prosečno novizgrađeni kvadrat staje oko 3.000 evra, a u starogradnji je oko 2.500 evra. Najluksuzniji kvadra­ti su oko 9.000 evra.

Kako je centar preskup, mnogi kupci traže nekretnine u okolnim beogradskim op­štinama.

- Dobra saobraćajna pove­znost sa Beogradom je utica­la na odluku brojnih Mla­denovčana da svakodnevno putuju na posao u glavni grad a nisu izuzeci ni mnogi srednjoškolci i studenti koji se školuju u Beogradu a žive u Mladenovcu - kaže Aleksandra Mihajlović iz specijalizovanog sajta za promet nekretnina "Četiri zida". - Cene stanova i kuća su ovde skoro duplo manje nego u Beogradu. Po proseč­noj ceni stana u novogradnji u Beogradu, u Mladenovcu se može kupiti veći stan ili čak dve nekretnine. Dok je prosek cena u starogradnji u Mladenovcu 1.033 evra, a u novogradnji 1.218 evra, za Novi Beograd je u proseku potrebno izdvojiti 2.660 evra za kvadrat, za Zvezdaru 2.314 evra a za stan na Paliluli 2.153 evra.

Cene stanova u Novom Sadu stalno rastu. Jer, u od­nosu na pre dve godine, cena metra kvadratnog je danas udvostručena, a kreće se od 1.200 do čak 4.000 evra.

Najtraženiji su stanovi manje kvadrature, garsonjere i jednosobni, čija je cena po metru kvadratnom i najvi­ša. Tako, recimo, garsonje­ra od 21 metar kvadratni na Adicama, na periferiji, košta 35.000 evra, na Grba­vici garsonjera od 28 kva­drata, 88.000 evra a u centru grada, od 28 kvadrata, košta 103.000 evra, dakle, gotovo 4.000 evra po metru kvadratnom.

Kada je reč o jednosobnim i jednoiposobnim stanovi­ma, od oko 40 metara kva­dratnih, cene po kvadratu su oko 1.600 evra na Adica­ma, 2.000 evra na Novom na­selju, 2.500 evra na Grbavi­ci, 2.700 na Podbari, 3.000 evra u centru... Stanovi veće kvadrature su za nijan­su jeftiniji po kvadratu, a kupuju ih najčešće za poro­dično stanovanje.

Značajan broj kupaca do­lazi iz manjih vojvođanskih sredina, roditelji koji ša­lju decu na studije u Novi Sad i koji izračunaju da je isplativije kupiti stan, delom i na kredit, nego pla­ćati podstanarsku kiriju. Među najčešćim kupcima su stručnjaci informacio­nih tehnologija.

U Šapcu, u zavisnosti od lokacije, cena stanova u no­vogradnji po kvadratu je od 1.650 do 1.800 evra. U sta­roj gradnji za kvadrat stana treba da se izdvoji od 1.100 do 1.250 evra. U Šapcu ka­žu da je prodaja u poslednje vreme pala za 50 odsto, ali to ne važi za cene.

Porast plata zbog inten­zivnih rudarskih aktivno­sti u Boru, dolazak kine­skih investitora i radnika iz naše i drugih država, povećali su potražnju ka­ko za rentiranjem, tako i za prodajom stanova i kuća.

- Bor je specifično tr­žište, ne samo zato što su prosečne plate više od republičkog proseka već i zbog doseljavanja ljudi koji dolaze da rade u rudniku. U Beogradu je malo stalo tr­žište, u Nišu takođe, ali ovde ne možemo da govorimo o stagnaciji. Specifični smo i zbog samog naselja, budući da nam je rudnik maltene u centru grada, pa su kvadrati, naravno, skuplji na takoreći periferiji. U Boru, takođe, ne možemo da govorimo o novogradnji jer su poslednje zgrade rađene devedesetih, a Novi gradski centar dvehiljaditih. Da bi investitorima bili atrak­tivniji, kvadrat bi morao da se kreće od 1.400 evra nagore - kaže Boban Vuka­dinović, vlasnik agencije "Megadom propertiz".

Cenu kvadrata diktira mesto nekretnina, pa se u takozvanom Starom selištu kreću oko 500 do 600 evra. U starom centru su jeftini­ji kvadrati nego u novijem delu Boru, bliže je rudnik, topionica je tu, pa se potra­žuju stanovi u Novom seli­štu gde je cena kvadrata oko 1.000 evra. Najviše kupuju domaći kupci.

- Kinezi uglavnom ren­tiraju i slabo kupuju. Imao sam nekoliko prodaja sta­nova i kuća u zadnjih godinu i po dana, a uglavnom kupuju oni koji su na većim pozi­cijama u firmi i vlasnici podizvođačkih kompanija. Očekujemo porast prodaje kad vlasnicima nepokret­nosti u selima Bora, koja će se zbog rudarskih aktivno­sti preseliti na druge lo­kacije, isplate novac - kaže Vukadinović.

Posle prošlogodišnjeg buma, cene stanova u Subo­tici trenutno miruju ali su i dalje visoke i kreću se od 900 evra po kvadratu za starogradnju do 1.500 za kva­drat u novogradnji. I dalje su najtraženiji stanovi na Prozivci i u centru grada, a sve popularniji je i Ker­tvaroš, prvenstveno zbog izgradnje novih kompleksa zgrada. Kako saznajemo, po­tražnje za stanovima ima, ali ne u tolikoj meri kao što je bila pre godinu, go­dinu i po dana, kada su sta­novi prodavani čim bi pro­jekat bio napravljen.

Cene stanova u Kruševcu stagniraju poslednjih mese­ci, navode za "Novosti" po­znavaoci tržišta nekret­nina, ali ne padaju. Kvadrat u novogradnji se na boljim lokacijama gotovo ne može naći ispod 1.200 evra bez PDV, a 1.000 evra po kvadra­tu prelaze i stariji stanovi u centru Kruševca.

- Na periferiji, poput naselja Rasadnik ili Uje­dinjene nacije, mogu se na­ći jeftiniji stanovi, ali, potražnja je svuda velika - kaže za "Novosti" Zoran Knežević iz Agencije "AS nekretnine". - Generalno su cene došle do tog nekog stanja mirovanja, ali potra­žnja je i dalje veća u odnosu na ponudu. Među kupcima su naši ljudi u dijaspori, veći poljoprivredni proi­zvođači, kojima je kupovina stana sigurna investicija. Kupci kažu za "Novosti" da je pravi izazov da se dođe do slobodnog stana za prodaju. Neki i mesecima tragaju za stanom, a tu potragu uslo­žnjavaju i uslovi, dobra lokacija, blizina škole, trgovine, ambulante i si­gurno parking-mesto.

U Nišu se kupci manje interesuju za stare stano­ve, pa im cena stagnira. Kvadrat se nudi od 1.300 do 1.500 evra.

- Novogradnja kao deo tr­žišta na koji jeste prešao fokus kupaca usled više faktora kao što su moderna gradnja i struktura, povrat PDV, često i povoljna cena stanova prilikom kupovi­ne u početnoj fazi gradnje i dalje je u ekspanziji, te se u centru kreću od 1.600 do 2.100 po kvadratu, kada go­vorimo o većim kompleksi­ma sa dodatnim sadržajima - objašnjava Bojana Mitro­vić, regionalni menadžer kompanije "Siti ekspert".

- Saglasno podacima Repu­bličkog zavoda definitiv­no je došlo do pada prometa u nekim delovima Srbije i do 30 odsto. Primetan je pad kreditnih kupaca, jer su cene stambenih kredita na najvišem nivou u po­slednjih deset godina, što se i reflektuje ovim padom.

Naš sagovornik očekuje da će se početkom sledeće godine ipak dogoditi stag­nacija kamatnih stopa, kako bi potencijalno u trećem kvartalu privreda polako počela da izlazi iz recesi­je i kreće se ka privrednom rastu. Samim tim, porasla bi potražnja. Naravno, pod uslovom da se ne dogode zna­čajne promene dešavanja u svetu, kao i u slučaju stabi­lizacije odnosa u Ukrajini i Izraelu.

Što se tiče tržišta ne­kretnina u Nišu, najviše je kupaca iz IT sektora, kao i zdravstva, a pojavljuje se dosta kupaca iz dijaspore koji se odlučuju za kupovi­nu u Srbiji, jer je i u ino­stranstvu takođe porasla cena kvadrata. U poslednje vreme učestala je i pojava kupaca iz Rusije i Ukrajine u manjem broju kao posledi­ca ratnih dešavanja na tim prostorima.

Ćate najčešći kupci u Loznici

U LOZNICI je, u velikom zamahu, izgradnja stambenih zgrada, koja je, u odnosu na broj stanovnika, najveća posle glavnog grada. Trenutno se gradi oko 40 stambenih zgrada. Cena kvadrata u izgradnji je 1.150 evra sa PDV. To znači da se plaća kada se zakopa temelj za zgradu, a rok za dobijanje ključa od stana je dve godine. Gotovi stanovi plaćaju se od 1.200 do 1.400 evra. Stari stanovi su od 600 do 1.000 evra. Najčešći kupci su zaposleni koji rade u državnoj ili lokalnoj administraciji ili njihovim preduzećima i ustanovama, gde je najviše kreditno sposobnih i sigurnih da će da izguraju kredite.

Tu su naši ljudi koji rade u inostranstvu, a u poslednje vreme manje je ljudi iz susedne RS, koji su, sada, kupci u oko pet odsto slučajeva.