SRBI I MAĐARI ODLUČNO PROTIV BUGARSKOG REKETA: Ministri Mali i Sijarto oštro reagovali na uvođenje drastičnih taksa za tranzit ruskog gasa

- Evropska unija nije uvela sankcije na ispo­ruke prirodnog gasa iz Rusije, te je argumenta­cija bugarskog premije­ra u potpunosti netačna - ističe se u saopštenju. - Ova odluka podriva evropsku solidarnost i ugrožava energetsku bezbednost, kako zemlje članice Evropske unije, tako i zemlje kandidata. Mađarska i Srbija će usaglasiti svoje stavove i na adekvatan način od­govoriti na ovu kontro­verznu odluku Bugarske.

Bugarska je uvela novu, ogromnu taksu za prenos i tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije, odnosno gasovodom "Tur­ski tok", kojim plavo go­rivo stiže u našu zemlju i Mađarsku. Za isporuku jednog megavat-sata, što je oko 100 kubnih meta­ra, naš sused je propisao naknadu od 20 leva, od­nosno od 10,2 evra. Kako je ranije izjavio Vučić, to bi Srbiji drastično podiglo cenu gasa za do­datnih 100 evra za 1.000 kubika. U Ministarstvu energetike su istakli da će država učiniti sve da građani ni na koji način ne budu pogođeni.

Prema rečima Voji­slava Vuletića, predsed­nik Skupštine Udruže­nja za gas Srbije, odluka Bugarske je politička.

- Neko je tražio od njih da donesu tu odluku - ka­že Vuletić. - Kao što su Amerikanci uništili "Južni tok", sada opet pokušavaju da prave pro­bleme. Pitanje je da li će to uopšte moći da se re­alizuje. Postoje dugoroč­ni ugovori, koji mogu da se menjaju samo pod uslo­vima koji su definisa­ni u samom ugovoru, a ne odlukom parlamenta. Mi imamo ugovor sa "Gaspro­mom" koliko plaćamo gas. Tranzitnu taksu ne bi trebalo mi da plaća­mo, nego ruska strana.

Kako bugarski mediji prenose, nova naknada za "Turski tok" je sedam do osam puta veća od sada­šnje. Ta zemlja očekuje da bi na taj način mogla da obezbedi 1,2 milijarde evra godišnje. Prema sa­znanjima lista "Kapital", taksa je uvedena na insi­stiranje Ministarstva finansija, odnosno mi­nistra Asena Vasileva, ali su je odobrili svi u vladajućoj većini. Oni prenose i ocenu direk­tora u Centru za prouča­vanje demokratije Mar­tina Vladimirova, koji smatra da odluka deluje prilično kontroverzno, jer se zapravo radi o na­metanju dodatne dažbine koju nije odobrila EU u celini.

- Mi kao država čla­nica nemamo pravo da namećemo takve dodatne uvozne naknade - kaže Vladimirov. - S druge strane, dodatno opore­zivanje tranzita krši ugovor o komercijalnom prenosu sa "Gaspromom" i MET-om, koji je zaključen dugoročno po određenoj ceni. Vlada se, verovatno, nada da se, pošto je reč o akciji protiv "Gasproma" i Rusije, Evropska ko­misija neće protiviti, a "Gasprom" se neće usu­diti da zaustavi tranzit kao kontrameru, kako ne bi ugrozio sporazume sa Srbijom i Mađarskom za snabdevanje gasom.

Juče su stigla uvera­vanja bugarskog ministra Vasileva da gas za potro­šače u te dve zemlje neće poskupeti.

- Namet je u potpunosti u skladu sa ciljevima EU o smanjenju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva - rekao je Vasilev. - Po­što je većina "Gaspro­movih" ugovora određena na mestu isporuke, malo je verovatno da će namet uticati na cene gasa, on će samo smanjiti "Ga­spromov" profit.

Kako "Kapital" navo­di, učesnici na tržištu gasa komentarišu da bi ta mera mogla da skine Bugarsku sa karte gasa kao tranzitne zemlje, kao i da ova naknada zapravo koristi LNG projektima u Grčkoj i obilaznim pu­tevima ka srednjoj Evro­pi, preko Makedonije i Albanije.