RATARI NA GUBITKU: Pšenica, kukuruz i suncokret upola jeftiniji nego lane
PŠENICA, kukuruz i suncokret doživljavaju cenovni fijasko. Ratari su na velikom gubitku. Ušli su sa visokim troškovima u proizvodnju kada su jesenas sejali, a sada cene ovih kultura ne mogu da ih pokriju, jer su prepolovljene u odnosu na prošlogodišnje. Kilogram pšenice lane je koštao oko 42 dinara, a sada je oko 21. Kukuruz je sa 36 "pao" na oko 17 dinara, dok je cena suncokreta bila oko 70, a sada je oko 41 dinar.
Foto: Profimedia/Ilustracija
Kako za "Novosti" objašnjavaju stručnjaci, to ne znači da će i hrana, odnosno proizvodi od ovih sirovina pojeftiniti više, jer i proizvođačima rastu troškovi inputa, struje, gasa, nafte, kao i kamata na kredite.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da će jedan deo ratara zbog niskih otkupnih cena bankrotirati.
- Kako će se ova situacija odraziti na novu proizvodnju to ćemo tek videti - kaže za "Novosti" Prostran. - Neki će odustati ili će tražiti šansu u drugim proizvodnjama. Pšenica, kukuruz i suncokret su vodeće po količinama i vrednostima. Još se obavlja žetva i berba i tek polovinom oktobra ćemo moći da svedemo ukupne bilanse hrane ovogodišnje proizvodnje.
Za ovim kulturama je sada i slaba tražnja. To je, kako Prostran objašnjava, zato što smo opterećeni zalihama iz prošle godine, a stigao je novi rod. On ukazuje da je ovo dodatni problem za ratare i da utiče na snižavanje cene.
- Osim toga, Ukrajinci su sa svojom pšenicom i suncokretom napravili cenovni kolaps na tržištu - objašnjava Prostran. - To najviše osećaju proizvođači u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj i Slovačkoj. Ukrajinske jeftinije kulture oborile su cene, a sve se to, naravno, odražava i na naše tržište.
On savetuje one koji imaju mogućnost da uskladište i da sačekaju još neko vreme sa prodajom.
On smatra da će zbog ukupne situacije na tržištu doći do rasta cena i savetuje one proizvođače pšenice i kukuruza koji imaju mogućnost da uskladište i da sačekaju još neko vreme sa prodajom. Ova opcija nije pogodna za suncokret, jer je skladištenje uljanih kultura složenije.
Država Srbija mora, kako dodaje, da podrži ratare da opstanu i da budu u mogućnosti da uđu u novi ciklus proizvodnje. On ističe da je važno da se pre svega, isplate subvencije, a Vlada može da pomogne kroz smanjivanje ili otpisivanje određenih davanja prema državi, kao što su krediti i porezi. Prema njegovim rečima, ove jeseni najbolje će proći proizvođači šećerne repe, jer su im fabrike dale dobre cene i sve količine im kupuju.
Akcija države i trgovaca digla tražnju
U TRGOVINSKIM lancima kažu da je potražnja za proizvodima koji se jeftinije prodaju u akciji "bolja cena" porasla od tri do 10 odsto u zavisnosti od artikla. Posebno je to, kako dodaju, izraženo u kategoriji hrane.
Osim ratara, u problemu su i građani koji brinu zbog visokih cena namirnica. Međutim, jeftinije žitarice i uljarice, verovatno, neće sniziti cene hrane.
- Biće dobro ako ne dođe do poskupljenja ključnih namirnica, kao što su ulje, šećer, brašno, hleb, a ne očekujem da će pojeftiniti - kaže Prostran. - Troškovi proizvođača rastu. U procesu proizvodnje visoko učešće imaju struja, gas, nafta koji poskupljuju, kao i kamate na kredite koji rastu.