BEŽITE OD DUGA BANKARIMA: Dozvoljeni minus u Srbiji četiri puta skuplji nego u Sloveniji i Hrvatskoj

Drugim rečima, ako je građanin Srbije ušao u "crveno" i tokom cele godine je zadužen 100.000 dinara, za ovo zaduženje će banci platiti bezmalo 30.000 dinara! Kamate gotovo na zelenaškom nivou! A, ako klijentu banke dođe na otplatu rata koja će probiti dogovoreni iznos dozvoljenog minusa i pređe u nedozvoljeno prekoračenje, neke banke to naplaćuju po godišnjoj kamatnoj stopi od preko 55,10 procenata! Hrvat ili Slovenac ako su za isti iznos zaduženi plate 7.500 dinara.

Kako javlja šef banjalučkog dopisništva "Novosti" Srđan Mišljenović, u Srpskoj su fiksne kamate i kreću se između 12 i 15 odsto. Što znači, 100.000 dinara duga u RS košta najviše 15.000 godišnje kamate ili duplo jeftinije nego kod nas. U Crnoj Gori te kamate su, takođe, fiksne i iznose između 12 i 14 procenata.

Već je uobičajeno postalo da se bankari "peru" da je minus najlošiji proizvod i da je mnogo bolje uzeti keš kredit, a račun držati koliko god je moguće iznad nule, nije jasno kada banke koje rade i kod nas i na regionalnim tržištima, konkretno u Hrvatskoj i Sloveniji, imaju četiri puta nižu tarifu.

- Stara je priča da je dozvoljeni minus najskuplji bankarski proizvod i lako je objasniti da bankari sa njim najviše rizikuju, jer ne znaju koliko će ljudi da ga koristi i koliki iznos novca će morati da ostave na raspolaganju - kaže za "Novosti" Vladimir Vasić, bankarski stručnjak i donedavni generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Zato je opravdano da kada nekom treba dodatni novac da ga nabavi po značajno povoljnim uslovima kroz keš kredite, gde i klijent i banka znaju koliko se novca pozajmljuje i pod kojim uslovima. Moj savet je da ljudi bez preke potrebe ne ulaze u crveno, a ako baš moraju da to bude u veoma kratkom roku, dan-dva, najviše mesec.

Vasić kaže da je opravdano da javnost postavi pitanje zašto su cene u našoj zemlji pojedinih usluga i do četiri puta više nego u komšiluku.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić za naše novine kaže da je ovakva cenovna politika posledica tržišta, ali i velike potrebe naših građana za dodatnim novcem, što banke vešto i unosno koriste.

- Banke računaju i na to da većina naših građana ne zna prave cene njihovih usluga i veliki broj njih i ne čita ugovore koje dobiju - objašnjava profesor Savić. - Ne znam koliko Narodna banka može da uradi da ograniči cene, ali ono što je sigurno moguće uraditi je da mi kao klijent počnemo da više cenimo naš dinar. Razvijena društva veoma cene svoj cent ili peni. Mi olako prihvatamo da bukvalno bacimo 500, hiljadu dinara. E kad se to sabere, na godišnjem nivou se nakupi ogromna cifra.

Narodna banka Srbije na pitanje "Novosti" o dozvoljenom minusu kaže da je u periodu od januara 2014. godine (od kada Narodna banka Srbije objavljuje pojedinačne podatke po bankama) do jula 2023. godine, prosečna ponderisana kamatna stopa na dozvoljena prekoračenja stanovništva smanjena za 4,8 procentnih poena:

- Kada su u pitanju nedozvoljena prekoračenja stanovništvu po tekućem računu, u istom periodu prosečna ponderisana kamatna stopa je smanjena za 12,1 odsto. Trenutno učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,4 procenta (u januaru 2014. godine ovo učešće je iznosilo 4 odsto).

Pojedinačni podaci o kamatnim stopama na prekoračenja po tekućem računu stanovništva po bankama su dostupni na internet stranici NBS, u delu Ciljevi i funkcije - Zaštita korisnika, u okviru Kretanja kamatne stope na prekoračenje po tekućem računu (https://www.nbs.rs/sr/ciljevi-i-funkcije/zastita-korisnika/ks_prekoracenje/), poručuju iz NBS:

- Nisko učešće prekoračenja (i dozvoljenih i nedozvoljenih) po tekućem računu u ukupnom stanju kredita je i očekivano s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zbog toga što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. NBS je uvek upozoravala građane da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku o korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica ili potrošački kredit.

Iz NBS poručuju da je sasvim sigurno da će cena biti opredeljujući faktor kod odabira određenog finansijskog proizvoda. Zbog dužeg roka otplate i niže kamatne stope građani u Srbiji mnogo više koriste gotovinske kredite i kredite za refinansiranje postojećih obaveza, kupovinu trajnih dobara itd. nego pozajmice po tekućem računu.

Ostaje nejasno da li bi ovakve naknade mogle institucionalno da se ograniče. Ako ne može, onda bi zarada od minusa morala dodatno i ozbiljno da se oporezuje. Zašto? Zato što gotovo da na planeti nema biznisa u kojem za godinu možeš da zaradiš čak trećinu uloženog! Naravno, ne legalnog!