NOVA ERA JE PRED NAMA: "Ekonomist" tvrdi - Američki uticaj slabi, a azijske ekonomije se integrišu

Godine 1990. samo 46 odsto azijske trgovine odvijalo se unutar kontinenta, pošto su ogromne količine robe tekle na Zapad. Do 2021. ta brojka je dostigla 58 odsto, što je bliže evropskom nivou od 69 procenata.

Veća regionalna trgovina je takođe izazvala povećanje tokova kapitala, pojavila se nova era azijske trgovine - ona koja će preoblikovati ekonomsku i političku budućnost kontinenta.

Počelo je rastom sofisticiranih lanaca snabdevanja usredsređenih prvo na Japan 1990-ih, a zatim i na Kinu. Intermedijarni proizvodi - komponente koje će na kraju postati deo gotovih proizvoda - uskoro su u većem broju počeli da se kreću preko granica. Sledile su direktne strane investicije. Azijski investitori sada poseduju 59 odsto zaliha direktnih stranih ulaganja u svom regionu.

Posle globalne finansijske krize 2007-09, prekogranično bankarstvo je takođe postalo više azijsko. Pre nego što je kriza udarila, lokalne banke su činile manje od trećine inostranih kredita u regionu. Oni sada čine više od polovine, pošto su iskoristili povlačenje zapadnih finansijera. Ogromne kineske državne banke prednjače, piše "Ekonomist".

Prekomorski krediti Industrijske i komercijalne banke Kine su se više nego udvostručili od 2012. do prošle godine, narastavši na 203 milijarde dolara. Japanske megabanke su se takođe proširile, kako bi izbegle uske margine kod kuće, kao i singapurske.

Smanjilo se i prisustvo zapadnih vlada. U nedavnom istraživanju Instituta Jusof Išak oko 32 odsto ispitanika (poslovnih ljudi, političara, istraživača) reklo je da misli da je Amerika najuticajnija politička sila u regionu. Ipak, samo 11 odsto ispitanika ju je navelo za najuticajniju ekonomsku silu. Državne investicije iz Kine u ostatak kontinenta u okviru Inicijative Pojas i put privukle su pažnju, ali zvanična pomoć i ulaganja uz pomoć vlade iz Japana i Južne Koreje takođe rastu.

Ovi trendovi će se verovatno ubrzati, navodi ugledni ekonomski list. Suočeni sa pogoršanjem odnosa između Amerike i Kine, kompanije u regionu koje se oslanjaju na kineske fabrike traže alternative u Indiji i jugoistočnoj Aziji. U isto vreme, malo kompanija će u potpunosti napustiti Kinu, što znači da će biti potrebna dva azijska lanca snabdevanja, zajedno sa udvostručenjem investicija. Trgovinski dogovori će ubrzati ovo.

Studija objavljena prošle godine sugeriše da će Regionalno sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo, širok, ali plitak pakt potpisan 2020. godine, povećati ulaganja u regionu. Nasuprot tome, kao rezultat američkog napuštanja trgovinskog sporazuma trans-pacifičkog partnerstva 2017. godine, male su šanse da azijski izvoznici dobiju veći pristup američkom tržištu.

Potreba za uspostavljanjem novih lanaca snabdevanja znači da su transport i logistika još jedna oblast u kojoj će se investicije unutar Azije verovatno povećati, primećuje Sabita Prakaš iz privatne kreditne firme "ADM kapital".

Promene azijske štednje i demografije takođe će ubrzati ekonomsku integraciju. Kina, Hongkong, Japan, Singapur, Južna Koreja i Tajvan postali su najveći strani investitori u svetu. Ovi bogatiji i stariji delovi kontinenta izvezli su zapanjujuće količine kapitala u ostatak regiona.

Godine 2011. bogatije i starije zemlje u Aziji imale su oko 329 milijardi dolara, u današnjem novcu, uloženih u mlađe i siromašnije privrede Bangladeša, Kambodže, Indije, Indonezije, Malezije, Filipina i Tajlanda. Deceniju kasnije ta cifra se popela na 698 milijardi dolara.

Rastuća azijska potrošnja čini lokalne ekonomije privlačnijima kao tržišta. Dok se u Evropi oko 70 odsto potrošne robe uvozi iz lokala, u Aziji je ta cifra 44 odsto. To će se sada promeniti.

Od 113 miliona ljudi za koje se očekuje da će sledeće godine ući u globalnu klasu potrošača (trošeći preko 12 dolara dnevno u dolarima iz 2017, prilagođeno kupovnoj moći), nekih 91 milion će biti u Aziji, navodi istraživačka kompanija "Vorld dejta lab". Čak i ako se rast kineskih prihoda usporava nakon decenija ekspanzije, druge zemlje će ubrzati tempo.

Očekuje se da će pet najvećih ekonomija ASEAN-a - Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland – videti rast uvoza za 5,7 odsto godišnje između 2023. i 2028. godine, što je najbrži tempo u bilo kom regionu.

Bliže komercijalne veze će još čvršće povezati poslovne cikluse azijskih ekonomija. Više trgovine znači da će se valute i odluke o monetarnoj politici na kontinentu sve više kretati sinhronizovano.

Ovo će imati političke posledice, navodi list. Amerika će zadržati uticaj na azijsku bezbednost, ali će njen ekonomski značaj opasti. Lokalni poslovni ljudi i kreatori politike biće više zainteresovani i prijemčiviji za svoje susede, a ne za klijente iz dalekih zemalja. S obzirom da se lokalne fabrike i dalje grade, potrošnja raste, vrhunac regionalne integracije tek treba da se postigne.

Nova era azijske trgovine biće više lokalno fokusirana i manje okrenuta Zapadu. A tako i sam kontinent, zaključuje "Ekonomist".

(rt.rs)

BONUS VIDEO - RUSKA PACIFIČKA FLOTA: Izvođenje vežbe odbrane Severnog morskog puta