EVROPSKA EKONOMIJA U CRVENOM? Pojavila se noćna mora za ekonomiste i političare u evrozoni

Zvaničnike u Frankfurtu i Londonu dok se vraćaju sa letnjih raspusta čekaju stari problemi - da ponovo procene da li su podešavanja kamatnih stopa tamo gde bi trebalo da budu, jer noćna mora evropskih kreatora politike da će njihove ekonomije postati osakaćene letargijom narušenom inflacijom jednostavno neće nestati, piše "Blumberg".

Tok vesti bio je dovoljno sumoran da se investitori ponovo fokusiraju na brige koje su proganjale šefove finansija 2022. godine, pitajući se da li pretnja stagflacijom ponovo vreba kontinentom. Kao što centralni bankari dobro znaju, čak i kada izbegavaju da to izgovore naglas, ta oznaka za glavobolju slabog rasta privrede i nemilosrdne inflacije koja je mučila 1970-te predstavlja gomilu nevolja — čak i u svom najblažem obliku.

Ekonomisti smatraju da stagflacija predstavlja najopasnije stanje za ekonomiju, jer taj pojam označava situaciju u kojoj inflacija ostaje visoka, dok s druge strane nema privrednog rasta.

-Zona evra je zaglavljena u stagflaciji i nećemo uskoro izaći iz nje. U Velikoj Britaniji sve ide naopako, rekao je ekonomista Karsten Junius.

Dosadašnji odgovor tržišta ukazuje na dugotrajnu zabrinutost da centralne banke gube volju da nastave da povećavaju troškove pozajmljivanja. Najnoviji podaci koji ukazuju na rast cena iznad 5 odsto u regionu evra pozdravljeni su smanjenim opkladama na povećanje referentnih kamata koje se očekuje za dve nedelje.

Nesporazum su pojačali komentari zvaničnika Evropske centralne banke Izabel Šnabel koja je priznala da se ekonomski izgledi pogoršavaju, istovremeno insistirajući da je inflacija "tvrdoglavo visoka". Glavni ekonomista Banke Engleske Hju Pil je istim rečima opisao nivo osnovnog rasta potrošačkih cena u Velikoj Britaniji, istovremeno upozoravajući svoje kolege da ne nanose "nepotrebnu štetu" privredi.

Oni su se izjasnili nekoliko dana nakon sastanka Američkih federalnih rezervi (FED) u Džekson Holu u Vajomingu, gde su šef američke centralne banke Džerom Pauel i predsednica ECB Kristin Lagard priznali da je posle više od godinu dana monetarnog pooštravanja inflacija i dalje previše visoka.

Sadašnji trenutak ponovo razmatra zabrinutosti koje su mučile region kada se prvi put suočio sa balastom rasta cena gasa na početku sukoba u Ukrajini.

Kada su se šefovi finansija Grupe sedam sastali u maju 2022. godine, razgovarali su o tome šta da urade da bi se "izbegli scenariji stagflacije".

Taj alarm se ponovo pojavio nakon julske odluke ECB. Takođe je izražena zabrinutost da bi privreda mogla da uđe u fazu stagflacije, za razliku od benignijeg scenarija.

Takve brige zasenjuju finansijska tržišta, nakon niza izveštaja koji ukazuju na slabljenje rasta u Velikoj Britaniji i zoni evra - kao što je pad indeksa menadžera kupovine - i inflacija koja je viša od očekivane u dve najveće ekonomije kontinentalne Evrope, Nemačkoj i Francuskoj.

-Sada je velika zabrinutost to što evropski izgledi izgledaju sve više stagflatorni, a inflacija ostaje tvrdoglava, dok takođe ima malo znakova rasta, napisali su analitičari Dojče banke, uključujući Džima Rida.

Stagflacija je loša za evro. Donedavno, veća od očekivanih inflacija u evrozoni su podstakla valutu, ali ta dinamika se menja. Trgovci su već počeli da napuštaju evro. Jedinstvena valuta je u četvrtak pala za čak 0,5 odsto na 1,0863 dolara, čime je gubitak sa vrhunca u julu iznosio skoro 4 odsto. Mnogo veći pad bi tek mogao nastupiti, ako se prognoze analitičara ostvare.

DR PORPAST VEĆ UPOZORIO NA STAGFLACIJU

Nurijel Rubini, poznatiji i kao dr Propast zbog predviđanja krize 2008. godine, je u više navrata istakao da svetu preti stagfalciona kriza poput one iz 1970. godine.

Kako je on naveo u jednom svom članku, pokazatelji duga su mnogo veći nego 1970-ih, a kombinacija labavih ekonomskih politika i negativnih šokova u ponudi će pre podstaći inflaciju, tako stvarajući uslove za "majku stagflacionih dužničkih kriza" u narednih nekoliko godina.

On je istakao da svetska ekonomija kruži ka neviđenom spoju ekonomske, finansijske i dužničke krize, nakon eksplozije deficita i zaduživanja poslednjih decenija.

Objasnio je da dug može podstaći ekonomsku aktivnost ako dužnici investiraju u novi kapital poput mašina, kuća ili javne infrastrukture, koji donosi veći prinos od troškova zaduživanja, ali je ukazao da mnogo zaduživanja ide za finansiranje potrošnje i upozorio da je to recept za bankrot.

-"Štaviše, ulaganja u „kapital“ takođe mogu biti rizična, bilo da je zajmoprimac domaćinstvo koje kupuje kuću po veštački naduvanoj ceni, korporacija koja želi da se proširi prebrzo bez obzira na prinose, ili vlada koja troši novac na „bele slonove“, odnosno ekstravagantne, ali beskorisne infrastrukturne projekte, ukazao je.

On napominje da takvo prekomerno zaduživanje traje decenijama, iz raznih razloga. Demokratizacija finansija je omogućila domaćinstvima sa ograničenim prihodima da finansiraju potrošnju dugovima. Vlade desnog centra su uporno smanjivale poreze bez smanjenja potrošnje, dok su vlade levog centra izdašno trošile na socijalne programe koji nisu u potpunosti finansirani sa dovoljno višim porezima. A poreske politike koje favorizuju dug u odnosu na kapital, podstaknute ultra-labavom monetarnom i kreditnom politikom centralnih banaka, podstakle su nagli porast zaduživanja i u privatnom i u javnom sektoru.

Rubini ističe da je najgore što se ova kretanja poklapaju sa povratkom stagflacije, koja predstavlja visoku inflaciju uz slab privredni rast.

-Poslednji put kada su razvijene ekonomije iskusile takve uslove bilo je sedamdesetih godina prošlog veka. Ali, tada je odnos duga bio veoma nizak. Danas se suočavamo sa najgorim aspektima iz sedamdesetih godina, zajedno sa najgorim aspektima globalne finansijske krize. I ovog puta, ne možemo jednostavno smanjiti kamatne stope da bismo stimulisali potražnju, ukazao je Nurijel Rubini.

On je istakao da bi, za razliku od finansijske krize iz 2008. i prvih meseci kovida 19, jednostavno spašavanje privatnih i javnih agenata labavom makro politikom dolilo još više benzina na inflatornu vatru.

-To znači da će doći do teškog sletanja – duboke, produžene recesije – pored teške finansijske krize. Kako mehurići imovine pucaju, koeficijenti servisiranja duga rastu, a prihodi prilagođeni inflaciji padaju u domaćinstvima, korporacijama i vladama, ekonomska kriza i finansijski krah će se hraniti jedni drugima, smatra Rubini.

On je rekao da, kada inflacioni duh jednom izađe iz boce – što će se dogoditi kada centralne banke odustanu od borbe pred nadolazećim ekonomskim i finansijskim krahom – nominalni i stvarni troškovi zaduživanja će porasti. Upozorio je da se majka svih stagflatornih dužničkih kriza može odložiti, ali ne i izbeći.

(rt.rs)

BONUS VIDEO - U STROJU NAJBOLjIH: "Novosti" na obuci novih pripadnika 72. brigade za specijalne operacije