UŠTEDA ELEKTRIČNE ENERGIJE: Kako da smanjite račun za struju i “poništite” poskupljenje ukoliko do njega dođe

Energetska efikasnost odnosi se na tehničke uređaje, i na određene mere i ponašanja, čiji je cilj da svedemo potrošnju energije na minimum, a da pri tome ne narušimo nivo komfora, niti efikasnosti u obavljanju posla. Rezultat povećane efikasnosti su značajne novčane uštede, ali ne treba zanemariti ni direktan uticaj na očuvanje životne sredine – naprotiv.

Način proizvodnje električne energije utiče na klimu i životnu sredinu. Količine električne energije koje se mogu uštedeti ako ste energetski efikasni su kao da imamo još jednu elektranu.

Jedan od najvažnijih uslova za stvaranje i održavanje sigurnog i pouzdanog sistema jeste i racionalna potrošnja električne energije, svih nas zajedno, jer energetska efikasnost direktno vodi povećanju kvaliteta života, konkurentnosti privrede i energetskoj bezbednosti.

 "Nastojaćemo i ove godine da cena struje raste što je manje moguće"

 - Poskupljenje struje je u pregovorima, mislimo da će biti neophodno da svakako bude pre Nove godine. Nastojaćemo i ove godine da cena struje raste što je manje moguće, ali je korekcija potrebna zarad dugoročne stabilnosti našeg energetskog sistema, rekla je Đedovićeva za Tanjug.

Naglasila je da je Srbija što se tiče energenata spremna i za ovu zimu i da ima dovoljno rezervi i ako bi došlo do nečega nepredviđenog, kako bi građani i privreda mogli da se osećaju sigurno. Podseća da su cene struje i gasa bile na niskom novu decenijama i da je to neodrživo u toliko dugom roku.

- Naš zadatak je da povećamo investiciona ulaganja, a za to je potrebno da kompanije bolje posluju, da mogu da finasiraju investicione projekte, rekla je ministarka.

Podsetila je da je država mnogo pomogla energetskim preduzećima prošle godine i da nastavlja da prati situaciju.

- Zbog određenih obaveza koje smo preuzeli u aranžmanu sa MMF-om, moraćemo da pratimo i cene struje i gasa i da ih stabilizujemo, da ne ugrozimo ni privredu ni građane, da omogućimo energetskom sektoru i kompanijama da budu stabilne, da sprovedemo preko potrebne investicije u energetskom sektoru koje se procenjuju na 15 milijardi evra u narednih 10 do 12 godina, rekla je Đedovićeva.

Srbija je, što se tiče energenata, spremna i za ovu zimu

- Cilj nam je da imamo najnižu ili među najnižim cenama i struje i gasa u regionu. To smo uspeli da uradimo prošle godine kada su cene rasle i preko 100 odsto, 120 i 130 odsto kao u Severnoj Makedoniji i Rumuniji, rekla je Đedovićeva.

Naglasila je da je država gledala da cene prošle godine rastu što je manje moguće. Podsetila je da su nadležni vredno radili i prošlog leta kada je bila kriza i da smo uspeli da prezimimo bez poteškoća.

- Cilj nam je da se pripremimo i za ovu zimu i na tome smo radili, pre svega kada je reč o rezervama gasa. Imamo 645 miliona kubnih metara gasa, što u Srbiji u skladištima što u Mađarskoj, što je dovoljno, ako gledamo prosečnu potrošnju, za 40 do 50 dana, ako bi došlo do poremećaja na tržištu, naglasila je Đedovićeva.

Dobra situacija je, kako kaže, i kada je ugalj u pitanju, jer na deponijama imamo 1.900.000 tona, što je dovoljno za 20 dana proizvodnje električne energije i da sve stane i da bude kolaps, a što se ne očekuje.

Naglasila je da je u uslovima enegetske krize, kakva je u Evropi, odgovorno i neophodno da se osećamo bezbedno i da imamo dovoljno zaliha. Prema rečima Đedovićeve, i kada je reč o nafti i naftnim derivatima ukupne rezerve su na 91 odsto prosečne potrošnje. Cene energenata su još stabilne, rekla je ministarka i podsetila da smo bili svedoci da je cena nafte rasla, ali se zadnjih dana stabilizovala na 85 dolara po barelu. Bila je, kako kaže, više od 90 i 95 dolara prošle jeseni.

 - Njeno kretanje zavisi od Ukrajine, toga kako će proizvodnja teći, kakva će biti potražnja u Kini... Cena struje relativno je stabilna na 100-110 evra po megavat času, rekla je Đedovićeva i podsetila da je bila i preko 600 u nekom momentu prošle godine.

Cena gasa je, kako dodaje, prilično stabilna - 370 evra za 1.000 metara kubih gasa, a prošle godine je bila i preko 3.000. Sve to, prema njenim rečima, govori da se tržište stabilizovalo.

Navela je da Evropa ima popunjene zalihe gasa nekih 90 odsto.

Za ugrožene tri i po puta više novca za popust

Na pitanje šta će biti sa socijalno ugroženim građanima kaže da je za njih obezbeđeno tri i po puta više sredstava u budžetu baš zbog toga "ako i kada" dođe do povećanja cena struje i gasa, kako bi mogli da ostvare popust za struju i grejanje do 50 odsto.

Prema njenim rečima, važno je da najugroženiji građani ostvare status enegetski ugroženog kupca, a do sada ih ima 70.000, i da su u tom cilju kriterijumi poboljšani i pojednostavljeni.

- Apel je u svakodnevnom obilasku terena kako da dođemo do najugroženijih da taj broj bude bar duplo veći da ljudi mogu da ostvare popuste. Kriterijumi su poboljšani i pojednostavljeni kada su pitanju prihodi, seoska stanovništva, ljudi koji su primaoci socijalne pomoći i tuđe nege i pomoći, nege trećeg lica, dečijeg dodatka, imaju zdravstvene probleme..., rekla je ministarka.

To su, kako kaže, prošireni kriterijumu da bi što više ljudi ostavarilo to pravo koje je preko potrebno zbog povećanja cena, da ih što više može da izmiri račune.

- Nastojaćemo da obezbedimo još više sredstava u budžetu za te svrhe, rekla je Đedovićeva.

Kako da uštedimo struju?

Benefiti uštede struje dvostruki su - ono što ćemo najpre primetiti, i zbog čega se svakako i opredeljujemo na štednju električne energije jeste razlika u našem novčaniku. Štedeći struju, štedimo i novac. Sa druge strane, tu je nimalo manje važna energetska efikasnost i problem zaštite životne sredine. 

Stručnjaci zato savetuju potrošačima da uz pomoć mnogo malih ušteda struje dođu do veće uštede novca. U domaćinstvu svakodnevno koristimo mnogobrojne uređaje, na kojima je, uz racionalnu i plansku upotrebu, moguće uštedeti određenu količinu električne energije. 

Od sijalica do bojlera kao najvećeg potrošača u domaćinstvu, sve se računa, i u svemu možete napraviti jednu malu, ali značajnu uštedu.