U ČIJOJ SE MARŽI KRIJU POSKUPLJENJA: Trgovinski udeo prihoda od 20 do 45 odsto u zavisnosti od vrste robe
TRGOVCI u svoju odbranu iznose podatak o prosečnoj stopi neto dobiti u njihovoj branši i poručuju da je znatno manja nego kod ostalih učesnika u lancu snadbevanja. Struka ne isključuje mogućnost da bi detaljna analiza mogla da otkrije uska grla u nekoj od karika tog niza, ali je činjenica da se stopa trgovinskih marži u Srbiji povećava. U mogućnost da prodajni lanci svojevoljno poslušaju apel guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i smanje udeo svoje zarade, malo ko veruje.
Foto: Shutterstock
Guvernerka Jorgovanka Tabaković nedavno je istakla da su marže sve veće i da ima prostora za njihovo smanjenje. To povećanje kumulativno iznosi dva procenta prihoda od prodaje robe. Pre četiri godine marže su obezbeđivale 24,8 odsto prihoda trgovina. Prošle godine od njih je stiglo 26,8 procenata.
- To je apsolutno alarm za reagovanje - smatra Veljko Mijušković, docent na Ekonomskom fakultetu. - Nekontrolisan rast maloprodajnih cena imao je i ima višestruke negativne posledice po nacionalnu ekonomiju. Sa jedne strane, drastično utiče na smanjenje životnog standarda građana jer se cene osnovnih namirnica konstantno povećavaju, ali i negativno deluje na inflatorna kretanja pored drugih faktora koji na to jednako utiču. Trenutno trgovinske marže u Srbiji na malo, u lancima hipermarketa, kreću se u rasponu od 20 do 45 odsto. Najniža marža je 12, a najviša blizu 50 odsto. Po pravilu, što je roba luksuznija i marža je veća, pa može da ide i više od 100 odsto na nabavnu cenu. Posledično, sektor trgovine na malo i veliko je u 2022. godini zabeležio najveći pozitivan neto rezultat, kako pokazuju podaci APR. Dobitak od čak 215 milijardi dinara i bio je veći za 26,4 procentna poena nego u prethodnoj godini.
Da su se značajno povećale cene u maloprodaji, dodaje Mijušković, ilustruje i činjenica da se primarni proizvođači najviše žale i bune na otkupnu vrednost njihovih proizvoda - voća, mleka i mesa.
- Stava sam da trgovački lanci neće dobrovoljno reagovati na ovaj krajnje smislen apel guvernerke, već da je potrebno uvesti sistemske mere koje će ovaj problem rešiti ili bar svesti na minimalno mogući - kaže Mijušković. - Na početku rešavanja ovog kompleksnog problema potrebno je sprovesti detaljnu analizu cenovne strukture u celom lancu snabdevanja za sve kategorije artikala da bi se utvrdilo tačno koliko koja karika dodaje na vrednosti i za koliko procentualno povećava finalnu prodajnu cenu. Može se desiti da analiza pokaže da postoje određena uska grla, poput loše organizovane logistike, koja doprinose nepotrebnom porastu cena. Nakon toga moguće je primeniti jedan od dva mehanizma. Limitiranje trgovinskih marži unapred ili uvođenje obaveze plaćanja ekstraprofita. Drugi mehanizam neće odmah rešiti probleme građana. Verujem da je prvi mehanizam bolji i trenutno neophodan.
Komisija proverava korpu
KOMISIJA za zaštitu konkurencije započela je analizu tržišta osnovnih namirnica.
- Kako je Komisija uočila da je došlo do rasta cena, pre svega osnovnih prehrambenih namirnica iz potrošačke korpe, početkom ove godine započela je sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta koja je još uvek u toku - čuli smo u Komisiji. - Tržišta izabranih osnovnih prehrambenih proizvoda obuhvataju njihove proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i na malo od kojih se prikupljaju podaci za analizu kako bi se ocenilo stanje konkurencije i odnosi učesnika na tim tržištima. Kako je veliki broj učesnika na tržištu, neophodno je vreme za prikupljanje podataka kao i njihovu analizu.