BAGREMOV MED KIŠE UNIŠTILE: U košnicama 60 odsto pčelara nema ni kilogram ovog slatkog nektara

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže da će cena zavisiti od ponude i potražnje i da je moguće da dođe do poskupljenja, posebno u delovima naše zemlje gde je sezona bila katastrofalna, poput zapadne Srbije. Ipak, on nije želeo da procenjuje koliko bi taj rast mogao da iznosi.

- Skoro 60 odsto pčelara nema ni kilogram bagremovog meda, a oni koji ga imaju, to je do 12 kilograma po košnici, što je veoma loše - navodi Živadinović. - Zbog velikih kiša i hladnoće rane paše su loše prošle, poput bagrema i uljane repice. S druge strane, solidna je godina za druge vrste meda, kao što su lipov, suncokretov, livadski.

On ističe da je tržište snabdeveno, jer i na zalihama ima tog proizvoda od prošle godine, koji zbog loše otkupne cene pčelari nisu hteli da izvoze. Podseća da pogon za prikupljanje i plasman meda u Rači "Naš med", ima dogovor sa velikim trgovinskim lancima gde potrošači mogu da pronađu slatki nektar vrhunskog kvaliteta po ceni kao kod pčelara. Taj med je, kako dodaje, prošao sve analize kao za izvoz i 100 odsto je siguran. Govoreći o problemima u pčelarstvu, Živadinović navodi da se med u našoj zemlji i u okruženju otkupljuje za 3,5 evra, što je ispod proizvodne cene i pčelari ne žele da ga prodaju za tako mali iznos.

- Inputi u pčelarstvu su od početka korone do danas porasli od 30 do 80 odsto - navodi naš sagovornik. - Gorivo sve više igra ulogu, jer ako se ne sele košnice, podbaciće paša. Pčelari sve više napuštaju pčelarstvo, veliki broj košnica se prodaje.

SPOS je našao prostor za plasman meda u arapskim zemljama i zemljama Dalekog istoka. Prema Živadinovićevim rečima, pregovori su pri kraju i očekuju da brzo krene izvoz u te države.

- Tamo još uvek cene kvalitetan med, traže ga i nude povoljnu cenu - navodi naš sagovornik. - Ići će spakovan u tegle, što ga poskupljuje.

Postavlja se pitanje kako će biti snabdeveno srpsko tržište, ako se većina pčelara opredeli za plasman u inostranstvo. Živadinović kaže da će to zavisiti od količina koje budu ugovorene. Objašnjavajući šta se dešava u Evropi, on ističe da je u EU otkupna cela pala skoro 50 odsto, jer su prestali da kontrolišu med.

- Evropska komisija je objavila da je skoro polovina meda koji se uveze falsifikat - ističe Živadinović. - Tako da je ispalo da mi treba da se takmičimo sa falsifikatima, i naši pčelari ne žele da ga daju po tako niskoj ceni.

Lažnog meda ima i u Srbiji. On podseća da je prema poslednjem istraživanju, koje je sprovedeno pre dve godine, bilo 40 odsto falsifikata. Uskoro se, kako navodi, očekuju nove analize meda na našem tržištu, pa ćemo videti kakva je situacija.