KAD JE SUVIŠE PRIMAMLJIVO, SLUTI PREVARU: Putnici koji preko interneta rezervišu aranžmane na meti su sajber kriminalaca
AKO je ponuda na internetu suviše primamljiva, to je prvi znak da je najverovatnije u pitanju prevara. U sezoni odmora veliki broj ljudi traži povoljne aranžmane. Neobazrivi i lakoverni putnici koji ne sumnjaju u jeftinu ponudu avionskih karata i smeštaja postaju žrtve prevaranata.
Stručnjaci ističu da uvek treba proveriti autentičnost veb-sajtova, koristiti pouzdane platforme za rezervacije i da nikada ne treba deliti lične ili finansijske podatke bez odgovarajuće verifikacije. Takođe, korisnici ne treba da otvaraju linkove koje su dobili putem elektronske pošte ili SMS poruke, posebno da ne ostavljaju podatke na internet lokacijama do kojih dolaze preko linka, jer to mogu da budu lažne stranice, koje je teško razlikovati od originalnih.
Tzv. fišing je vrsta internet prevare čiji je cilj da dođe do poverljivih podataka neke osobe koji služe za potvrdu identiteta, a to uključuje krađu lozinki, brojeva kreditnih kartica, podataka o bankovnom nalogu i slično. Te podatke kriminalci onda koriste za krađu identiteta ili neovlašćeni pristup računima. Jedna svetska kompanija za sajber bezbednost otkrila je veliki broj lažnih internet stranica koje mame putnike jeftinim avionskim kartama.
Ove lažni sajtovi često oponašaju dobro poznate usluge avio-prevoznika i platformi za kupovinu karata – objašnjavaju u kompaniji za sajber bezbednost. - Pojedine stranice prikazuju stvarne linije leta preuzimajući informacije sa legitimnih agregatora za kupovinu karata. Međutim, umesto da isporuče obećane karte, ove prevare imaju za cilj da ukradu novac i zloupotrebe lične podatke, nakon čega lične i finansijske informacije korisnika završe na dark-vebu.
Sledeći važan korak u planiranju putovanja je pronalaženje smeštaja, što znaju i prevaranti, pa zato postavljaju različite zamke, poput lažnih oglasa za smeštaj. Oni kreiraju atraktivne ponude na popularnim platformama, prikazujući privlačne fotografije apartmana koje se nude po značajno niskim cenama. Međutim, kada se završi rezervacija i uplati novac, ispostavlja se da smeštaj ne postoji.
-Druga vrsta prevare cilja rezervacije u hotelima, tako što se kreiraju lažne veb-stranice koje oponašaju legitimne platforme za rezervaciju hotelskog smeštaja – objašnjavaju stručnjaci za sajber bezbednost. - Na ovim stranicama se korisnici često podstiču da se prijave preko Fejsbuk ili Gugl naloga, što prevarantima omogućava neovlašćeni pristup njihovim društvenim mrežama ili mejlovima. Ovo može dovesti do krađe identiteta, neovlašćenih transakcija i drugih malicioznih aktivnosti.
Pravni savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) Marko Dragić ističe da prevaranti uglavnom "pecaju" korisnike koristeći izgled poznatih sajtova koji deluju uverljivo.
-Oni često koriste mamac hitnosti - navodi Dragić. - Pošalju vam mejl ili SMS i insistiraju da nešto mora hitno da se uradi. Poruka te vrste uvek treba da izazove sumnju. Građani ne treba da ostavljaju podatke na internet lokacijama do kojih dolaze preko linka, jer to mogu da budu lažne stranice, koje je teško razlikovati od originalnih.
Stručnjaci savetuju korisnicima da se uvek drže renomiranih sajtova, odnosno da koriste pouzdane i dobro poznate platforme za putovanja, rezervacije avio-karata i hotela. Potrebna je opreznost na veb-stranicama kod kojih se uoče gramatičke greške ili neuobičajeni nazivi, jer to može da ukazuje na zlonamerne aktivnosti. Preporuka putnicima je i da pročitaju recenzije drugih i da se dobro informišu. To znači da istraže smeštaj, avio-kompanije ili turističke agencije čije usluge planiraju da koriste.
"PECAJU" I ANKETAMA I NAGRADAMA
PREVARANTI „pecaju“ turiste i lažnim anketama i nagrađivanjima. Na to upozorava jedna svetska kompanija za sajber bezbednost objašnjavajući da to rade preko veb-stranica ili putem mejlova. Oni nude učesnicima da osvoje vrednu nagradu, poput 100 dolara, a sve što je potrebno da urade jeste da popune anketu o putovanju.
- Međutim, ankete su kreirane tako da prikupe lične podatke, kao što su ime, adresa, broj telefona, pa čak i finansijski detalji, a sve pod izgovorom da je to neophodno kako bi se osvojila nagrada koja, zapravo, ne postoji – navode stručnjaci ove kompanije. - Ostavljene lične informacije se koriste u maliciozne svrhe, krađe identiteta ili neovlašćenog pristupa bankarskim računima. Anketa se obično završava zahtevom da se sajt podeli sa prijateljima kako bi i oni mogli da osvoje nagradu. Tako sajber kriminalci koriste žrtve kao sredstvo za dalje širenje prevare.