RATA RASTE ZA KOJU STOTINU DINARA: Šta psole skoka referentne kamatne stope
DUŽNICI nemaju mira. Dok se država, naša baš kao i druge u svetu, bori sa inflacijom, dobar deo te bitke oni osete na svojim leđima. Narodna banka Srbije, kako bi se usporili skokovi cena, i ovog meseca je povećala referentnu kamatnu stopu. Posle korekcije od 25 baznih poena, ona sada iznosi 6,5 odsto. Ona će za sobom povući i rast euribora, tako da će se svi zaduženi u dinarami, sa promenjivom kamatnom stopom, suočiti sa rastom rata. Kako se građani ne zadužuju u velikim iznosima u dinarima, rate bi mogle da im porastu za koju stotinu dinara.
Foto N. Fifić
Za Nikolu Stakića, profesora Univerziteta "Singidunum", dalji rast referentne kamatne stope nije iznenađenje. Takva monetarna poltika bi se mogla očekivati i narednih meseci.
- Ovo nije iznenađenje, veće je bilo kada je NBS pre dva meseca pauzirala sa rastom - kaže Stakić. - Ovo je normalan razvoj događaja. Rast će uticaće na dinarske kredite sa varijabilnom stopom. Postavlja se pitanje gde je kraj. Ako pratmo Evropsku centralnu banku, nismo došli do kraja. Čekaju se podaci o privrednom rastu u drugom kvartalu. Neizvesno je da li će biti poskupljenja gasa i struje, jer to jedno drugo potire. Ovde zatezanje, a na drugoj strani poskupljuje. Imamo smanjenje inflacije, ali ne tako brzo, tako da nije na tom nivou da bismo stigli do cilja NBS na kraju godine od osam odsto. U drugoj polovini bi inflacija morala znatno da uspori.
Poslednji podaci kreditnog biroa pokazuju da je u junu, od 1.482 milijarde dinara duga građana i privrede, skoro polovina uzeta u domaćoj valuti. Gotovinski, koji se mahom obračunavaju u dinarima, i potrošački, zajedno, premašuju 700 milijardi dinara.
- Rast referentne kamate odraziće se na rast rate - potvrđuje i Vladimir Vasić, bankar i finansijski konsultant. - Inflacija je usporila i to je dobro. Ne samnjuje se, međutim, brzinom kojom bismo želeli. Ako se mnogo zategne kaiš, privreda stane. Zato se traži balans. Pokušava se sanjivanje infacije po adekvatnoj stopi, a i da privreda održi rast. Naša centralna banka u ta povećanja ide postepeno. Pretpostavljam da će NBS nastaviti sa povećanjem stope. Ta stopa se ne preslikava bukvalno na kamatu kredita, ali daje impuls euriboru. Gotovinski krediti čine više od 45 odsto zaduženja građana. Uticaj ove promene dužnici će osetiti kao par stotina dinara veću ratu. Rast euribora, kod stambenih kredita, već ima mnogo veći uticaj, jer su iznosi pozajmice veći. Smirivanje se može očekivati, neka su predviđana, u 2025. godini. Kada centralne banke dignu kamate, one taj nivo drže neki period. To bi moglo da bude sledeće godine, a onda dolazi do smanjenja.
Poskupljuje domaće
MNOGI ekonomisti veruju da je dve trećine inflacije uvezeno, ali meni to više ne deluje tako - kaže Nikola Stakić. - Kada se pogleda struktura naše korpe, najveći je rast zabeležen kod cena jaja, sira, povrća. Ne verujem da je to toliko zbog uvoza. To je bilo u redu kada su inflaciju vukla poskupljenja energenata.