ŠANGAJSKA ORGANIZACIJA ZA SARADNJU: Kamen temeljac multipolarnog sveta

Pored zalaganja za taj "pravičan i racionalan međunarodni poredak", na ŠOS-a se kao ciljevi te organizacije navode i "jačanje međusobnog poverenja, prijateljstva i dobrosusedskih odnosa između zemalja članica", ohrabrivanje njihove efikasne saradnje u oblastima kao što su politika, ekonomija, tehnologija, kultura, obrazovanje, energetika i zaštita životne sredine, kao i združeni napori u održavanju mira, sigurnosti i stabilnosti u regionu.

ŠOS predstavlja najveću svetsku organizaciju po geografskom obimu i broju stanovnika, čije članice pokrivaju približno 60 odsto Evroazije, čine 40 odsto svetske populacije i čiji kombinovani BDP iznosi oko petinu svetskog, a zainteresovanost za članstvo ili status partnera ove organizacije vidno je porasla poslednjig godina.

Na današnjem sastanku šefova država ŠOS-a organizacija je poželela dobrodošlicu najnovijem punopravnom članu - Iranu. Proces pristupanja Irana započet je 2021. godine, a prošle je usvojen dokument o otpočinjanju procedure koja ima za cilj i članstvo Belorusije u organizaciju.

Tokom obraćanja na današnjem samitu lidera zemalja ŠOS-a, predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je da je uloga koja ta organizacija igra u kontekstu međunarodne stabilnosti, održivog ekonomskog rasta i jačanja veza među različitim narodima posebno značajna u sadašnjim uslovima, kada geopolitičke protivrečnosti postaju sve akutnije."

"Nastavlja se degradacija međunarodnog bezbednosnog sistema. Rizici nove globalne ekonomske i finansijske krize rastu zbog nekontrolisanog gomilanja dugova u razvijenim zemljama, zbog socijalnog raslojavanja i rastućeg siromaštva širom sveta kao i zbog pogoršanja bezbednosti hrane i životne sredine", rekao je Putin.

Slična poruka se šalje i današnjom Deklaracijom iz Nju Delhija.

U dokumentu se navodi da se zemlje članice ŠOS-a zalažu za poštovanje prava naroda na nezavisan i demokratski izbor političkog i društveno-ekonomskog razvoja. Osnova održivog razvoja međunarodnih odnosa su principi međusobnog poštovanja suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta država, navodi se u deklaraciji.

Deklaracija iz Nju Delhija takođe poziva zainteresovane države članice da implementiraju mapu puta za postepeno povećanje učešća nacionalnih valuta u međusobnim obračunima. Time bi ŠOS takođe mogao doprineti globalnom trendu postepenog napuštanja dolara u međunarodnoj trgovini, a samim tim i ograničavanju sposobnosti SAD da dominaciju svoje valute koristi u političke svrhe, odnosno putem sankcija.

ALTERNATIVA ZAPADU

Organizacija je osnovana 2001. u Šangaju. Najpre je uključivala pet zemalja Šangajske petorke – Rusiju, Kazahstan, Kirgiziju, Kinu, Tadžikistan – i Uzbekistan, a 2017. pridružili su im se Indija i Pakistan.

Na rastući značaj ŠOS-a ukazala je i odluka Saudijske Arabije da se priključi organizaciji kao partner u dijalogu, i to svega nekoliko nedelja nakon što je nekadašnji ključni saveznik SAD na Bliskom Istoku postigao istorijski sporazum o obnavljanju diplomatskih odnosa sa Teheranom, uz posredstvo Pekinga.

General u penziji i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač je tom prilikom za RT Balkan rekao da se odluka Rijada treba tumačiti kao izraz slobodne volje i oslobađanja od zapadnog jarma, pre svega Amerike i Velike Britanije.

-Arapski svet polako pokušava da se oslobađa tog teškog zagrljaja Zapada, posebno poslednjih godina, smatra Kovač.

Status partnera u dijalogu nedavno je odobren i Bahreinu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu, Maldivima i Mjanmaru, dok ovaj vid članstva takođe uključuje i Katar, Tursku, Egipat, Azerbejdžan, Kambodžu, Nepal i Jermeniju.

Status posmatrača trenutno uživaju Belorusija i Mongolija, dok je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin danas zatražio od ostalih članica da se Minsku što pre obezbedi punopravno članstvo.

Ideja da određeni međunarodni akteri vide ŠOS kao alternativu Zapadu i zapadnim organizacijama ogleda se i u tome što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u više navrata uporedio pogodnosti članstva u ovoj organizaciji sa članstvom u Evropskoj uniji.

Naime, turski predsednik je još novembra 2016. izjavio da je Turska u situaciji gde ne mora da pristupi EU po svaku cenu, te da bi punopravno članstvo u ŠOS-u omogućilo Ankari da mnogo "lagodnije" dela na međunarodnoj sceni.

Nekoliko dana kasnije, Evropski parlament pozvao je na privremeno zamrzavanje pregovora o pristupu Turske zbog "nesrazmernog i represivnog odgovora" na neuspeli državni udar iz jula te godine, dok je Ankari dodeljeno predsedavanje energetskim klubom ŠOS-a za 2017. godinu. Erdogan je ponovio da razmišlja o podnošenju zahteva za punopravno članstvo u ŠOS-u krajem prošle godine.

(rt.rs)