MEDICINSKE SESTRE STIŽU DO 86.000 DINARA PLATE: Osnovna plata nastavnika, posle janurskog povećanja, biće skoro 87.000 dinara

 I to od deset do 14,6 odsto. Država poručuje da novca za nove mere ima, a ekonomisti da će, i pored ovih davanja, inflacija nstaviti da pada. Prosvetari i medicinari podsećaju da bi zakon o platnim razredima još bolje rešio neravnoteže u njihovim zaradama.

Ministar finansija Siniša Mali poručio je, dan pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izašao sa novim paketom mera, da se država ponaša ozbiljno i odgovorno. Novca u budžetu ima i ne menja se plan zaduživanja za ovu godinu.

- U prvih pet meseci ove godine ostvaren je rezultat koji je bolji od plana za 84,3 milijarde dinara - rekao je Mali. - Takođe, u prvih pet meseci prihodi budžeta veći su za 44,3 milijarde dinara u odnosu na plan. Dalje, inflacija, koja je najvećim delom uvezena, usporava, a očekujemo da se taj trend nastavi u narednom periodu. I pored svih teškoća tokom prethodnih godina, od 2018. do 2022. godine ostvaren je kumulativni rast privredne aktivnosti od 18,8 odsto, uz očuvanje radnih mesta. To je sjajan, odličan rezultat, među najboljima u Evropi. Zatim, priliv stranih direktnih investicija u prva četiri meseca iznosi 1,259 milijardi evra i međugodišnje je veći za 66 odsto, Uz sve to, javni dug nam je u potpunosti pod kontrolom i na nivou od 51,4 odsto. Sa druge strane, imate najjače ekonomije na svetu, poput jedne Nemačke, koja je ušla u recesiju. Mi smo daleko od toga.

Velika davanja mogla bi da se odraze na inflaciju, koja je konačno počela da posustaje. Ekonomista Ivan Nikolić, međutim, sasvim je uveren da se silazni trend neće poremetiti.

- Ove mere neće uticati na taj preokret inflacije - kaže Nikolić. - Predstoji vrlo snažno vraćanje inflacije. Možda neće doći na pretkrizni nivo, ali će svakako biti manja nego sada. Danas je tražnja u velikom padu. Ove mere mogu da ublaže taj pad tražnje. Ništa od tih mera ne može da poremeti makroekonomski okvir. U aprilu prvi put imamo međugodišnji realni pad zarada, a najdublji je u javnom sektoru, a snažan je i kod penzija. Stanje u javnim finansijama je takvo da su rashodi niži nego što je bio plan. Prostora ima. Deficit je niži i učešće javnog duga je niže. Narednih meseci će se ključna bitka voditi za privredni rast, a ne u segmentu inflacije.

Prosvetni radnici već dugo upozoravaju da su njihova primanja ispod republičkog proseka. Ne dostiže ga ni razredni starešina sa decenijom staža.

- Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije se godinama zalaže za platne razrede u javnom sektoru - kaže Jasna Janković, predsednica Unije. - Jedino oni mogu ra pomire razlike i nejednakosti koje su sada u javnom sektoru. Tetkica u javnom preduzeću prima onoliko koliko primaju doktori nauka u školi. Od platnih razreda, međutim, nema ništa. Zalažemo se zato za tri razreda. Prvi bi značio platu od 40.000 dinara, koliko je danas minimalac. Drugi razred, 80.000 dinara, primala bi administracija, a nastavnici sa visokim obrazovanjem trostruki iznos, odnosno 120.000 dinara. To bi bio pravedan odnos.

Sličnog su stava i medicinari. Pozdravljaju svako povećanje primanja, iako se ne odnosi na sve kolege, ali i dalje veruju da bi pravedni bili samo platni razredi.

- Povećanje plata samo delu javnog sektora nije po zakonu, jer osnovica svima treba da bude ista - kaže Rade Panić, član GO Sindikata lekara i farmaceuta. - Povećanje će nešto poboljšati položaj, ali koliko rastu cene, to je samo krpljenje rupa. Podržavamo svako povećanje plata, pa bilo to i u samo jednoj grupaciji. Godinama se odlaže zakon o platnim razredima, a on bi rešio problem nejednakosti. Moja osnovica je sada 120.000 dinara, a po tom zakonu bi bila veća od 180.000 dinara. To bi nešto promenilo. Da bi se zadržali ljudi, mora nešto da se promeni.