BRITANIJA HRLI KA NOVOJ KRIZI: Očekujte haos na finansijskom tržištu

Penzioni fondovi ih kupuju da bi se zaštitili od rizičnijih opklada. Cene i prinosi su obično dosadni i predvidljivi - ipak je upravo to poenta.

Međutim, poslednjih meseci, tržište državnih obveznica se okrenulo naopačke. Cene su podivljale, krećući se brzinom koja nije viđena godinama, piše "Telegraf".

Prošle jeseni, kada je mali deo tržišta zapretio da raznese penzioni fond, svi su krivili Liz Tras. Zloglasni "mini-budžet" bivše premijerke završio je u istoriji pre nego što se mastilo osušilo, i neko vreme su stvari ponovo izgledale normalno.

Ipak, smirenost koju je doneo ministar finansija Džeremi Hant pokazala se samo privremenom.

Troškovi pozajmljivanja u Velikoj Britaniji su se sada vratili na nivoe koji su poslednji put viđeni tokom premijerskog mandata Trasove. Prinosi na referentne 10-godišnje obveznice porasli su za skoro četvrtinu procentnog poena prošle nedelje na čak 4,4025 procenata i nedaleko od maksimuma od 4,498 odsto koji su dostigli nakon što su tržišta bila uplašena fiskalnom izjavom prošlog septembra.

Prinosi na dvogodišnje državne obveznice, koje su osetljivije na kretanje kamatnih stopa, zabeležili su sličan uspon.

ŠTA SE PROMENILO? RAZULARENA INFLACIJA

Inflacija u Britaniji iznosi 8,7 procenata, što je znatno iznad ostatka G7 kluba bogatih nacija. Cene hrane rastu po stopama koje nisu viđene od 1970-ih, a čak i guverner Banke Engleske Endru Bejli priznaje da nema pojma kada će cene na kasama početi da padaju.

Osnovna inflacija, u koju nisu uključeni promenjivi troškovi hrane i energenata, ostaje tvrdoglavo visoka.

Očekivanje viših kamatnih stopa navodi investitore da zahtevaju višu stopu prinosa na obveznice. Viša bankarska stopa ipak dovodi do viših kamatnih stopa. Koliko će morati da budu veće kamate da bi se zadržalo povećanje cena? Da li je Banka Engleske dovoljno kredibilna da obavi posao? I koliko još trzavica čeka finansijska tržišta i privredu?

Odgovor na ta pitanja je od ključnog značaja ne samo za investitore, već i za Britaniju u celini. Veći troškovi zaduživanja otežavaju Britaniji da plati svoj put i rizikuje da sve ostavi siromašnijim, navodi "Telegraf" i dodaje da je ova situacija mnoge navela da se zapitaju da li Britanci plaćaju cenu za neuspeh kreatora politike da se izbore sa inflacijom.

Investitori su se ove godine odljubili u britanske obveznice. Imodžen Bakra, šefica britanske strategije u "NatVestu", kaže da se kupci iz inostranstva i penzioni fondovi koji su nekada kupovali obveznice sada pitaju da li Velika Britanija nudi vrednost za novac.

-Ne očekujemo da se vrate sve dok ne budu bili sigurni da je inflacija na ubedljivo silaznom putu. Investitori žele da imaju više sigurnosti oko putanje kamatnih stopa, ili barem više sigurnosti da smo prilično blizu ili na nivou vrhunca bankarske stope. A prošlonedeljni izveštaj o inflaciji gura obe te stvari dalje u budućnost, objasnila je ona.

Dodajte ovome i činjenicu da je Banka Engleske, koja je bila jedan od najvećih kupaca obveznica i državnih hartija od vrednosti u poslednjih 15 godina, nedavno postala prodavac. Nakon što su potrošili stotine milijardi na otkup državnog duga u eri postfinansijske krize, sada pokušavaju da ga se reši. To ne deluje obećavajuće.

Rastući troškovi državnog zaduživanja nisu samo apstraktni koncept: oni imaju implikacije u stvarnom svetu.

Banke koriste prinose i očekivanja za buduće kamatne stope da procene hipoteke. Kao rezultat toga, ekonomisti očekuju brzi rast cena u sektoru nekretnina.

Ako stope ostanu ovako visoke, teret će biti prebačen direktno na zajmoprimce, kaže Endrju Višart, viši ekonomista za nekretnine u "Kapital ekonomiksu". Drugim rečima, sve će poskupeti - i iznajmljivanje i kupovina stanova/kuća.

Najugroženija grupa biće postojeći vlasnici nekretnina, piše "Telegraf". Prosečan vlasnik hipoteke sa tipičnim kreditom od 200.000 funti moraće da plati dodatnih 2.000 funti godišnje kamate ako stopa Banke poraste na 5,5 procenata, upozoravaju analitičari.

I? Koliko je Britanija u problemu? Investitori veruju da će kamatne stope dostići 5,5 odsto do kraja ove godine.

A da bi se izborila sa inflacijom, Banka Engleske će morati da pooštri svoju monetarnu politiku značajno i brzo, navodi "Telegraf".

Deo problema Velike Britanije je to što ovde postoji više kolektivnog pregovaranja nego u SAD. Doktori, železničari i nastavnici zapretili su novim štrajkom ako se ne ispune njihovi zahtevi za povećanje plata. To bi, pak, moglo da učini inflaciju upornijom.

Ministar finansija Džeremi Hant sugerisao je da je borba sa inflacijom najvažniji prioritet za vladu koja je spremna da toleriše recesiju izazvanu višim stopama ako na taj način obuzda rast cena. Sa druge strane, što više kamatne stope, to će situacija biti bolnija za ekonomiju zemlje.

Majkl Sonders, viši savetnik Oksford ekonomiksa, veruje da je cilj obuzdavanja inflacije na dva odsto realan, ali i skup.

-Možemo to da postignemo. Ali to će biti bolno. Bolno za privredu, bolno za domaćinstva i bolno za preduzeća, rekao je Sonders.

(rt.rs)