PASOŠ ČUVA ENERGIJU: Novoizgrašeni kvadrati neće moći da se prometuju beu energetskog sertifikata
ZGRADE koje se budu gradile posle usvajanja izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji moraće da imaju energetski pasoš. Stanovi neće moći ni da se kupuju ni prodaju ukoliko ga investitor odnosno zgrada ne poseduje.
Ovo je podsetio Goran Vesić, ministar građevinarstva, na simpozijumu o energetskoj efikasnosti zgrada na Zapadnom Balkanu i u regionu.
Ka energetskoj efikansostzi moraju da idu i postojeće zgrade.
- Za stare stambene zgrade postoje tri roka - prvi je od tri godine za zgrade gde je vlasnik država - istakao je Vesić. - Država je sebi dala obavezu da za tri godine pribavi sertifikate o energetskom svojstvu svake zgrade. Poslovne zgrade, banke i slično - rok je pet godina i poslednji je za stambene zgrade,od 10 godina. Te sertifikate neće pribavljati stanari već lokalna samouprava. Mi već 12 godina imamo pravni okvir i strateška dokumenta koja regulišu energetsku efikasnost zgrada ali za to vreme nije urađeno mnogo iz razloga što nije bilo dovoljno zakonskih rešenja kako bi se to i stimulisalo.
Sve nove zgrade, privatne i državne, veće od 10.000 kvadrata moraće da imaju sertifikate zelene gradnje. Postoji nekoliko međunarodnih sertifikata i projekat će morati da se šalje u Njujork, Berlin.
- Svi koji grade pre dobijanja upotrebne dozvole moraće da dostave dokaz o kretanju građevinskog otpada, takođe i da obezbede polisu osiguranja od štete prema trećem licu i tako obezbedi sredstva u slučaju nastale štete na okolnim objektima, ali će polisu moći da naplati i lokalna samouprava ukoliko ulice ne vrate u prvobitno stanje ukoliko dođe do oštećenja prilikom gradnje - dodao je Vesić. - Desi se da investitor bude odgovoran zakonski ali ne postoji način da se šteta naplati, tako da će ovo biti rešeno.
Stalni predstavnik UNDP u Srbiji Jakup Beriš rekao je da je energetska efikasnost zgrada prioritet i na regionalnom ali i na globalnom nivou.
- Ovo je nešto što se tiče svakog pojedinca u stambenom sektoru i svakoga ko živi u stambenoj zgradi jer energetska efikasnost može znatno da umanji troškove domaćinstva - rekao je Beriš.
Važna je ušteda
ZAMENIK šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je ušteda energije prioritet. rat u Ukrajini napravio JE veliki potres na globalnom tržištu i najveću energetsku krizu do sada.
- U celoj Evropskoj uniji nastala je urgentna potreba za energetskom tranzicijom - rekla je Halačeva. - Ovo je nešto što dele sve zemlje i za nas je važno da ovu energetsku krizu identifikujemo i rešavamo zajedno. Prošle godine smo izdvojili jednu milijardu evra za energetsku podršku. Pola za direktnu budžetsku podršku i drugi deo za infrastrukturu.