KAMATE PLAŠE GRAĐANE: Polako se hladi tržište nekretnina
U SRBIJI se, na kraju aprila, otplaćivalo ukupno 155.756 stambenih kredita. Kvadrati su kupljeni ili prepravljeni sa pozajmljene 633,4 mlijarde dinara. Iako su kamate neizvesnije nego ikad u skorijoj prošlosti, iznos pozajmice uzete za ove namene za godinu dana je povećan za deset odsto.
Foto: N. Fifić
Podaci Kreditnog biroa pokazuju da su tokom ovog perioda porasli iznosi i gotovinskih kredita, za tri odsto, baš koliko i poljoprivrednih. Potrošački su na skoro identičnom nivou, dok su ostale vrste pozajmica postale manje popularne. Njihov iznos je sa 34,7 spao na 32,47 milijardi dinara.
Stručnjaci upozoravaju da poređenje na mesečnom i kvartalnom nivou, ipak, sugeriše da se potražnja za kvadratima polako smanjuje. U aprilu u odnosu na mart, iznos stambenih kredita je skoro identičan.
- Drugačije izgleda kada se posmatra godina na godinu, ali mesečni i kvartalni izveštaji pokazuju stagnaciju - kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije. - S druge strane, više rastu neki drugi bankarski proizvodi. Više je gotovinskih pozajmica. Sve ukazuje da polako dolazi do hlađenja tržišta nekretnina. To se dešava zbog relativno visokih kamatnih stopa, ali i straha da će one i dalje rasti. Zbog njih su građani mnogo oprezniji nego pre i to baš kod stamebnih kredita. Oni se uzimaju na dugi period i rizik je najveći. Iznosi su veliki, pa je i uticaj kamate osetan.
Kada je reč o ukupnoj zaduženosti u Srbiji, ona je za godinu porasla 3,5 odsto. Najviše kod stanovništva, sa 1.360 na 1.439 milijardi dinara. Preduzetnici su dug smanjili za oko 300 miliona dinara, dok su kompanije pozajmice povećale sa 1.789 na 1.825 milijardi dinara.
U slučaju kreditnih kartica, smanjen je njihov ukupan broj, ali i broj korismnika. U opticaju je 1,17 miliona "plastike", a bilo ih je 1,22 pre godinu. Korisnika je manje oko 36.000.
Docnja se koleba
BROJ dužnika koji kasne sa obavezama se koleba. Znatno je manji broj korisnika tekućih računa koji su u docnji - 11,6 odsto za godinu. Kreditnih kartica koje se otplaćuju neredovno je manje 14,5 odsto. U svim bankarskim kreditima učešće kašnjenja je 2,9 odsto. Sa isplatama najčešće kasne preduzetnici - njih 5,2 odsto.