INTERVJU - U JUNU ZAVRŠAVAMO OBILAZNICU OKO BEOGRADA POSLE 30 GODINA: Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Vozači će od tunela Straževica do najveće saobraćajne petlje u Srbiji - Bubanj potok, moći u junu. Posle više od tri decenije konačno se broje poslednji dani radova na obilaznici oko prestonice do Bubanj potoka. Ministar saobraćaja i građevinarstva Goran Vesić obišao je gradilište da bi se uverio da je otvaranje izvesno.

- Ko god nema potrebu da ulazi u Beograd, neće više morati da vozi kroz grad. Obilaznica znači rasterećenje Gazele i manje zagađenja. Ovde je izlaz prema Beogradu, a kroz ovo brdo gradiće se tunel Bubanj potok, odakle počinje nastavak obilaznice prema Pančevu. Na sektoru do Bubanj potoka, koji će biti za saobraćaj pušten u junu, završeno je oko 96 odsto radova. Ostalo je da se završi asfaltiranje ulaza i izlaza iz tunela, poslednji građevinski radovi, a opremanje tunela koje traje oko 40 dana već je počelo - objašnjava nam ministar Vesić, sa kojim su "Novosti" krenule u "inspekciju" završnih radova na kapitalnoj saobraćajnici.

* Kada bi radovi na poslednjem sektoru obilaznice mogli da počnu?

- Saobraćajni institut CIP radi projekat koji je veoma zahtevan jer ovaj deo obilaznice nije samo drumska već i železnička obilaznica oko Beograda. Taj projekat je trebalo odavno da bude završen, jer se godinama znalo kada će da se završi deo do Bubanj potoka, ali sada šta je tu je. Čim sam izabran za ministra tražio sam da počne projektovanje kao i da se to čini po fazama. Prvo će se projektovati tuneli Bubanj potok i Leštane, kako bi ti radovi počeli odmah, a potom drumsko-železnički most preko Dunava, čija je dužina skoro dva kilometra. Mi ćemo biti spremni tehnički, a kada će se graditi pita se i Ministarstvo finansija, jer da li će biti novca zavisi od stanja u budžetu. Mi ovaj posao radimo timski i građevina, finansije i čitava Vlada zajedno odlučujemo kada možemo da započnemo novi infrastrukturni projekat.

* Ovih 47 kilometara se gradi više od tri decenije. Bilo je i boljih i gorih vremena, ali šta se pokazalo kao najveći problem?

- Da bi se gradila infrastruktura, morate da imate novca, ali i političku volju. Predsednik Vučić odlučio je da Srbiju razvija kroz gradnju infrastrukture. Jer svaki dinar uložen u građevinarstvo multiplikuje se puta tri u bruto domaćem proizvodu. Tokom gradnje angažuje se dvadesetak različitih profesija. Izgradnja saobraćajnica ne znači samo da je zemlja bolje povezana. Ona znači nova radna mesta, jer tamo gde ima saobraćajnica investitori žele da dođu. Dolazak investitora znači viši standard, da ljudi mogu da ostanu da žive tu gde su. Srećan sam zato što mi je predsednik Vučić pružio šansu da vodim baš ovaj resor jer nema lepšeg i boljeg posla. Naravno, Srbija ima predsednika koji veruje da je razvoj infrastrukture put ka razvoju zemlje tako da je meni mnogo lakše da radim ovaj posao. Ulažu se milijarde evra u putnu i železničku infrastrukturu, u postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i beogradski metro.

* Završena je nedavno brza saobraćajnica koja skraćuje izlazak na auto-put "Miloš Veliki". Da li se ove godine završava još neka deonica na pomenutom pravcu?

- Završetkom brze saobraćajnice Surčin - Novi Beograd skraćen je put od Beograda do Čačka za oko deset kilometara u jednom pravcu. Sada ćemo da proširimo kružni tok kod Vojvođanske, za nedelju-dve počinjemo da gradimo petlju Jakovo, a Grad će da radi krak prema Ulici Jurija Gagarina. Imamo obećanje kineske kompanije da će do kraja godne završiti deo od Pakovraća do Požege. Važno je da ispoštuju to obećanje, a dva puta su ga dali pred predsednikom Vučićem. Kada dođemo do Požege, tada možemo da počnemo da radimo na dva nova pravca. Prvi je ka Kotromanu, odnosno Višegradu i Republici Srpskoj, a drugi je ka granici sa Crnom Gorom.

* Koji su još kilometri pred nama?

- U aprilu je završena prva deonica Moravskog koridora. To je 16,9 kilometara Pojate-Makrešane. Do oktobra biće završeno još deset kilometara do Koševa i tada je Kruševac povezan auto-putem sa drugim krajevima zemlje. Sredinom 2024. ćemo završiti radove od sela Adrani do petlje Preljina, i tada će Kraljevo biti skoro spojeno na auto-put "Miloš Veliki". Do sredine 2025. godine završićemo saobraćajnicu između Koševa i Adrana, što znači da spajamo na mrežu auto-puteva i brzih saobraćajnica Trstenik, Vrnjačku Banju i Kraljevo sa još dve petlje - Vrba i Kamidžora. Na tom potezu živi pola miliona ljudi. Do septembra završićemo Ruma - Šabac i do kraja 2024. godine i put do Loznice. Ugovaramo krak prema Badovincima. Radi se 18 kilometara od Kuzmina do Sremske Rače što je deo auto-puta Beograd-Sarajevo. U junu će biti prvih 5,5 kilometara puta Niš-Merdare. Ove godine potpisujemo ugovor za brzu saobraćajnicu koja će spajati Mađarsku i Rumuniju preko Srbije, od Bačkog Brega do Nakova, preko Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Kikinde. Sledeće godine možemo da krenemo sa izgradnjom 105 kilometara auto-puta Beograd-Zrenjanin. Predsednik je nedavno tokom posete Novom Pazaru najavio izgradnju brze saobraćajnice od Kraljeva do Pazara sa krakom prema Severnoj Mitrovici, za koji ćemo imati projekat već sledeće godine.

* Statistika nastavlja da beleži pad broja izdatih građevinskih dozvola u Srbiji. Da li je reč o administrativnom problemu, što ste pominjali uoči izmena Zakona o planiranju i izgradnji, ili o zastoju u građevinarstvu?

- Ima više razloga zašto je došlo do pada u građevinskoj industriji u čitavoj Evropi, a ne samo u Srbiji. Prvi je rat u Ukrajini, ekonomska kriza u Evropi i rast inflacije. To je dovelo do smanjenog interesovanja za investiranje posebno privatnih kompanija. Zato smo kao država odlučili da ove godine izdvojimo 3,6 milijardi evra za infrastrukturu i nadoknadimo smanjenje privatnih investicija. Drugi razlog je nedostatak radne snage. Srbija je zato počela da uvozi radnike što je dobro, jer znači da smo napredovali i da smo zemlja u kojoj može da se zaradi. Idemo na liberalizaciju radnog zakonodavstva. Nama su stranci 30 odsto svih zaposlenih u građevinarstvu, a u poljoprivredi je učešće mnogo veće.

* Ne dovode su uvek stranci iz nužde. Već smo videli i zloupotrebe. Pojedini poslodavci su njima jednostavno zamenili domaće radnike.

- Zloupotreba ima i u Evropskoj uniji, ali to ne znači da ne treba da dolazi radna snaga. Imamo nedostatak radnika i problem je bila spora procedura. Činjenica je da je u nekim opštinama i gradovima došlo do zastoja u izdavanju građevinskih dozvola. Te probleme možemo i moramo da rešimo tako što ćemo ubrzati procedure, učiniti ih transparentnijim i jednostavnijim. Zato i menjamo Zakon o planiranju i izgradnji, a izmenama ukidamo konverziju uz naknadu i tako ćemo osloboditi oko 5.000 lokacija na kojima može da se izgradi oko 15 miliona novih kvadrata u Srbiji.

* Niste zaduženi za izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, ali da li podržavate zahteve prevoznika da se smanji starosna granica za profesionalne vozače?

- Slažem se. Taj zakon predlaže MUP, ali ministarstvo na čijem sam čelu učestvuje u njegovoj izradi. Starosna granica će biti smanjena. Mi smo kao ministarstvo insistirali da se uvedu dodatna ograničenja kod mladih vozača u smislu kola i koje kubikaže mogu da voze, čak i kada prođe onaj period probne vožnje. Imamo 30 odsto više poginulih ljudi na auto-putevima nego u EU. I uglavnom su to mladi.

* U Nišu se nedavno srušila betonska terasa. Vlasnici stanova su, vidimo, nasledili obavezu da održavaju i brinu o prilično starom stambenom fondu za šta očigledno nemaju dovoljno sredstava. Razmišlja li država o pomoći?

- Vlasnici stanova su vlasnici zgrade i to svih njenih delova, uključujući i zajedničke prostorije, krova, lifta ili stepeništa. Ako me pitate za obnovu fasada, to je pitanje za lokalne samouprave. Kada sam obavljao javnu funkciju u Beogradu predložio sam da se uvede javni interes u održavanju liftova, ravnih krovova i fasada, i ta izmena zakona je odavno usvojena. Kada je to javni interes, lokalne samouprave mogu da ulažu deo javnih sredstava i do 90 odsto u rekonstrukciju krovova, fasada i liftova. Neke lokalne samouprave to rade, a neke ne. One koje ne rade pitajte zašto deo novca ne odvajaju za to.

* Kad već pominjete vašu bivšu funkciju, primećujete li da gradonačelnik Šapić napušta gotovo sve projekte koje ste vi započeli. Kako tumačite taj diskontinuitet i da li se brinete za rejting stranke u prestonici?

- Obavljao sam javne funkcije u Beogradu od 2013. do 2022. godine i sprovodio Vučićevu politiku. Mi, koji smo tih devet godina vodili Beograd, a to su osim mene Siniša Mali, Zoran Radojičić i Irena Vujović, izlazili smo tri puta na gradske izbore. I svaki put, 2014, 2018. i 2022. smo pobedili, što znači da su građani pozitivno ocenili ono što smo radili. Ne pratim šta se dešava sada u Beogradu, osim kada nešto nije u vezi sa projektima koje vodim u glavnom gradu, što sam, što sa ministrom Malim, kao što su metro, obilaznica oko Beograda, beogradski železnički čvor, most na Savi, tunel od Karađorđeve do Bulevara Despota Stefana, most kod Ade Huje, izgradnja železničke stanice "Prokop" i nova mreža BG voza. Svi ovi projekti finansiraju se isključivo iz budžeta Republike Srbije bez učešća Grada Beograda. Kako će građani oceniti rad onih koji danas upravljaju gradom videćemo na sledećim izborima.

* Bliži se vanredna izborna skupština SNS. Da li partija ima perspektivu ako se Vučić povuče sa mesta predsednika, kako je najavio?

- Svi se nadamo da se predsednik Vučić neće povući sa mesta predsednika. To je mišljenje svih članova Glavnog odbora. Naš jedinstveni stav je da ostane.

* Znači da se još ne vidi naslednik?
- Ako želite da ostane sadašnji predsednik, ne razmišljate o nasledniku.

Završen spomenik Đinđiću

* Da li ste u kontaktu sa Ružicom Đinđić i dokle se stiglo sa namerom da se podigne spomenik Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu?

- U kontaktu sam sa Ružicom. Ona je veoma zahvalna Vladi i predsedniku Vučiću. Prvi put je Fond Zorana Đinđića dobio pomoć kada je Vučić postao predsednik Vlade. Vučićev predlog da Đinđić dobije spomenik, iako nisu bili politički istomišljenici, predstavlja civilizacijski iskorak u srpskoj politici. Jer, Zoran je bio premijer, i pucanj na njega je bio pucanj u Srbiju, a to je najbolje razumeo Vučić, koji vodi državotvornu politiku. Kada je reč o spomeniku, on je završen. Taj spomenik čeka rekonstrukciju Studentskog trga za koju ne znam šta će se dešavati i dokle se stiglo. To morate da pitate Grad Beograd, koji ima obavezu da postavi spomenik Đinđiću, kao što ih to čeka i sa spomenicima Meši Selimoviću, Milošu Crnjanskom, Vasku Popi i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Da li će se ubrzati rekonstrukcija ili će se naći novo mesto, ne znam. Đinđić zaslužuje da dobije spomenik.

Pišem udžbenik o mrežama

* Vaša vaskršnja objava na "Tiktoku" izazvala je podeljene reakcije. Mislite li da vam škodi ovakav vid političke kampanje?

- Svaka objava izaziva podeljena mišljenja. Naučio sam da ono što radim, to radim javno, da se ne krijem i da rešavam probleme. Meni društvene mreže služe da pošaljem političke poruke različitim ciljnim grupama stanovništva. Zadovoljan sam kako radim, a ima političara koji se javno podsmevaju onome što radim na mrežama, a pritom gledaju svaku moju objavu?! Recimo, na mreži "Tviter" nikoga nisam blokirao, a imate opozicione političare koji samo blokiraju ljude. Uskoro završavam udžbenik o korišćenju društvenih mreža u političke svrhe. Biću gostujući predavač.