VIŠE CENE STRUJE I GASA ČUVAJU ENERGETSKU SIGURNOST: Korekcija od 1. maja u skladu sa aranžmanom sa MMF

Stručnjak za energetiku u "Dilojtu", Željko Marković, ističe da je poskupljenje neophodno da bi naša energetska preduzeća mogla da opstanu, da posluju pozitivno i obezbeđuju novac za investicije. Time se, kako dodaje, obezbeđuje i energetska sigurnost naše zemlje.

- Garantovane regulisane cene za domaćinstva su ispod tržišnih i u kontekstu su socijalne politike - objašnjava Marković. - MMF traži da naša preduzeća posluju po tržišnim principima, a to znači da ih ne subvencioniše država.

U Ministarstvu energetike rekli su za "Novosti" da je poskupljenje neminovno, ali nisu precizirali u kom procentu će biti.

- Do povećanja cena neminovno mora doći, jer su trenutne cene gasa i električne energije među najnižima u regionu i Evropi, s obzirom na to da ih država značajno subvencioniše, što je neodrživo - ističu u Ministarstvu. - Težićemo da poskupljenja budu što je moguće manja, ali i dovoljna da bi elektroenergetski sistem države bio održiv, posebno u doba energetske krize.

Više cene energenata biće veliko opterećenje za najsiromašnija domaćinstava, a u Ministarstvu naglašavaju da su obezbeđena sredstva za zaštitu energetski ugroženih građana.

- Za energetski ugrožene kupce je izdvojeno tri puta više novca kroz budžet - navode u Ministarstvu. - Prema Uredbi o energetski ugroženom kupcu, broj građana koji bi mogli da ostvari ovaj status povećan je sa oko 60.000 na 191.000. Do kraja februara je oko 62.000 građana već ostvarilo status energetski ugroženog kupca i dobilo olakšice na računima za električnu energiju, gas ili toplotnu energiju.

I Marković naglašava da cene za domaćinstva moraju da budu tržišne, a da mere socijalne politike treba da budu usmerene isključivo ka onima kojima je potrebno i da je neophodno da budu obuhvaćene sve ranjive kategorije građana. Tada subvencije, kako dodaje, ne idu u energetska preduzeća nego su usmerene tamo gde treba.

Podsetimo, dvogodišnji stendbaj aranžman sa MMF-om podrazumeva mogućnost da Srbija povuče kredite u vrednosti od 2,4 milijarde evra. S druge strane, naša zemlja treba da sprovede određene reforme u energetskom sektoru, a u fokusu ovog sporazuma su i budžet i fiskalna politika. Aranžaman predviđa povećanje cena struje i gasa kako bi se obezbedio finansijski oporavak EPS-a i "Srbijagasa". Prvi korak je načinjen 1. januara poskupljenjem električne enrgije za osam i gasa za 11 odsto. Naredno povećanje cena predviđeno je od 1. maja, struje za osam, a gasa za 10 procenata. Isti procenat poskupljenja trebalo bi da usledi od novembra, ali da li će do njega doći, zavisiće od situacije na berzama. Plan povećanja cena će naknadno biti razmotren u okviru prve polugodišnje procene realizacije stendbaj aranžmana.

- Posle maja će se procenjivati da li će doći do narednog poskupljenja, jer taj cilj zavisi od onoga što će se dešavati na tržištu - ističe Marković. - Ako cene na berzama padnu, neće biti potrebno da dođe do poskupljenja za potrošače, a u suprotnom će morati.

Dobra vest je da su trenutno na tržištu u padu i struja i gas. Cena električne energije za treći kvartal ove godine je oko 150 evra po megavat-satu, a za četvrto tromesečje oko 170 evra. Poređenja radi, lane u martu megavat je probijao granicu od 600 evra. Marković ukazuje da se očekuje da se ova silazna putanja nastavi zahvaljujući dobroj hidrologiji i povoljnim vremenskim uslovima koji su smanjili potrošnju. Cena gasa na TTF berzi sada je oko 420 dolara za 1.000 kubnih metara.