KOLIKO ĆE DA KOŠTAJU JAJA ZA USKRŠNJE PRAZNIKE: Šta je najviše uticalo na rast cena namirnica

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić, kaže da su usled inflatornog pritiska cene prehrambenih proizvoda porasle u proseku za 25 odsto, dok su mlečnih proizvoda, u okviru kojih se ubrajaju jaja, poskupeli u proseku za 40 odsto. On je pokupljenje namirnica objasnio kombinacijom nekoliko faktora, kao što je pojava bolesti živine u Evropi, što je prouzrokovalo smanjenje ponude jaja na evropskom tržištu, a to je dovelo do veće tražnje za ovim proizvodom iz Srbije.

- U takvoj situaciji domaći izvoznici se preorijentišu na tržišta gde je cena veća, pa samim tim raste i cena na domaćem tržištu – kaže Stanić. - Neki kažu da može doći do cene od 40 ili 50 dinara po komadu pred uskršnje praznike. Procenjuje se da će biti manja potrošnja jaja, u odnosu na prethodne godine, što govori o padu kupovne moći i što je naravno u ovoj celoj priči i najtužnije.

Govoreći o razlozima za poskupljenja luka na 150 do 200 dinara po kilu, Stanić kaže da naša domaća proizvodnja nema dobre uslove skladištenja luka, pa je problem da se on očuva na duži vremenski perod, što je dovelo do toga su zalihe prošlogodišnjeg roda manje.

- Mi uvozimo i iz regiona, što utiče na rast cene – navodi Stanić. - S ozbirom da imamo manju domaću ponudu, proizvođači koji imaju na skladištima manje luka iz prošlogodišnjeg roda sada koriste trenutak da to prodaju po skupljim cenama, što je naravno u skladu sa slobodnim tržištem. Postoji sezonski faktor, kada cena prošlogišnjeg luka počne da raste pred dolazak novog roda, što se upravo dešava u ovim mesecima.

Kada posmatramo potrošačku korpu, koja se uzima za četvoročlanu porodicu, 50 odsto od ukupnog prihoda odlazi na hranu, što nije slučaj u Nemačkoj, gde takva porodica izdvaja u proseku oko 15 odsto.

- Činjenica je da jedna četvoročlana porodica, da bi imala normalne uslove za život, treba da izdvoji oko 120.000 dinara, što je oko 1.000 evra mesečno – objašnjava Stanić. - Prosečna zarada u Srbiji je 640 evra, tako da je potrebno skoro dve prosečne plate, kako bi četvoročlana porodica mogla da ima normalne uslove za život. Postoji nešto što se zove medijalna zarada. To je ona zarada do kog iznosa 50 odsto svih ljudi imaju platu, a drugih 50 procenata imaju veću od toga. Ta zarada iznosi oko 500 evra što je niža od prosečne zarade u Srbiji. Ovo najviše pogađa penzionere, čija je prosečna penzija 350 evra, a medijalno posmatrano, taj iznos je niži od prosečne penzije.

Prema njegovim rečima, kupovna moć stanovništva je relativno u kriznoj situaciji i traje već neko vreme, a postoji mogućnot da će trajati do polovine naredne godine, što povlači sa sobom određene mere socijalne politike koje vodi država da se najsiromašnijem stanovništvu pomogne. Država, kako dodaje, pokušava na selektivni način da obezbedi određena sredstva, zarad podrške najugroženijim slojevima, kako bi se socijalna politika odvijala na jednom prihvatljivom savremenom nivou, ali ne sme da bude previše izdašna da ne bi narušila budžet.

-To zavisi od nas samih unutar države, a svakako i spoljnog faktora – navodi Stanić. Očekujemo nastavak inflatornog pritisaka, što će imati za činjenicu rast kamatnih stopa. Kada pogledamo trenutne rizike koji nas pogađaju, oni se mnogo ne razlikuju u odnosu na one rizike koji su prisutni u EU, a činjenica je da oni imaju na raspolaganju veće fondove kako bi podržali svoju privredu.