POTROŠAČKA KORPA SVE LAKŠA: Uvozna inflacija zbog rata i kod nas pogurala poskupljenja hrane

Stručnjaci, nažalost, predviđaju da će se taj trend nastaviti, a to će dodatno pogoditi najveći deo stanovništva naše zemlje, ukoliko znamo da je srpski standard značajno ispod proseka Evropske unije, odakle uvozimo ovu inflaciju. Na sve ovo treba dodati i za naše uslove previsoke trgovačke marže.

Poslednji, zvanični, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su potrošačke cene u februaru 2023. povećane za 16,1 odsto, dok su u poređenju sa decembrom prošle godine veće za 2,8 procenata. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, u proseku su povećane za 1,4 procenta.

- Imamo trend porasta cena hrane svuda u svetu - objašnjava Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize PKS.

- Cene su naročito visoke u privredi Srbije. Kod nas to dodatno gura inflacija. Prema poslednjim merenjima ona je 16 odsto, što je duplo više nego u, recimo, Nemačkoj. U Srbiji hrana i piće, u potrošačkoj koripi, učestvuju sa 50, dok je u Nemačkoj to 15 odsto. To je mnogo više u Srbiji nego što je prosek u Evropi. Sigurno je da će cene nastaviti da rastu i da ćemo imati inflaciju na sličnom nivou kao prošle godine. To je razlog slabljenja kupovne moći stanovništva, što otežava kućne budžete. Smanjuje tražnju za drugim proizvodima.

Kada se gledaju apsolutne cene, u regionu smo među najnižima. U EU većina cena je veća, ali neznačajno. Možda kod pojedinih proizvoda do 10 odsto, smatra Stanić.

- Na kraju, to ne možemo da poredimo, jer je u Nemačkoj standard daleko od našeg i minimalna cena rada je pet puta veća nego u Srbiji - govori Stanić. - S druge strane, Amerika je mnogo veće tržište po snazi od evropskog, a kod njih je hrana skuplja nego u EU. Ali odeća, tehnika, telefoni i kompjuteri značajno su jeftiniji nego kod nas. Isto je i sa sredstvima za ličnu higijenu i hemiju, koje su takođe mnogo jeftinija nego u Srbiji.

Kako objašnjava Stanić, ne treba zaboraviti, da kada govorimo o ceni hrane u Nemačkoj, da oni imaju dobre subvencije i to sve utiče na konkurentnost.

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da je hrana skupa svuda u svetu.

- Imamo situaciju da je Evropska centralna banka emitovala nekoliko hiljada milijardi evra, u roku od godinu dana, onda je tu bila korona i sad energetska kriza koja je pogodila Evropu u proizvodnji hrane - objašnjava Milićević. - Poskupljenje hrane je strašno kod nas. I do 80 odsto kod nekih proizvoda. EU ima drastično veće prosečne plate od nas. Iako je u Srbiji bio veliki rast novčane mase, kroz pomoć za vreme korone. Sad imamo realne okvire i pada potrošnja. Skoro 70 odsto domaćinstava će stradati, jer imaju ukupna primanja manja od prosečne zarade u Srbiji. Medijalni dohodak nam je pedeset i nešto hiljada, a 50 odsto njih prima ispod toga. U jednom momentu taj rast će stati, jer pada standard, a pada i potrošnja.

SVAKODNEVNA PROMENA
CENE u pojedinim trgovinskim lancima menjaju iz dana u dan. Recimo, svinjski but sada košta oko 730 dinara za kilogram, a u januaru je bio 650. Ni jogurt nije ostao imun na poskupljenja, pa je sada litar oko 165, a prošlog leta je bio 135 dinara. Pavlaka je oborila rekord sa cenom iznad 90 dinara. Jaja su otišla na 240 dinara, za 10 komada, a organska idu i do 800.