MINISTAR MALI: Nastavljamo odlučnu borbu protiv sive ekonomije

Biljana Ristivojević 15. 03. 2023. u 11:45

MINISTAR finansija Siniša Mali predstavio je danas novi Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025, a tom prilikom je i zvanično pokrenut POS program podrške namenjen malim biznisima i institucijama, u okviru kojeg će biti obezbeđeno uvođenje kartičnih i instant plaćanja na 25.000 prodajnih mesta i šaltera u Srbiji.

Foto: Tanjug

Novi POS program je jedinstvena inicijativa namenjena trgovcima i drugim malim biznisima, kao i institucijama, koji žele da uvedu mogućnost bezgotovinskog plaćanja za svoje proizvode i usluge. Učešćem u POS programu dobiće besplatnu instalaciju POS terminala ili softverskog rešenja za onlajn prodaju, uz sniženu trgovačku naknadu.

Ministar Siniša Mali je na skupu koji je održan u Palati „Srbija“, rekao da je Vlada Srbije čvrsto opredeljena da nastavi borbu za smanjenje sive zone poslovanja, i najavio da predstoje nova sistemska rešenja koja treba da doprinesu smanjenju sive ekonomije.

Ministar je rekao da je zahvaljujući reformskim potezima koje je Vlada preuzela, obim sive ekonomije, prema istraživanju NALED-a, u periodu od 2017. do 2021. godine smanjen za oko tri procentna poena, a da je 200.000 neformalno zaposlenih na tržištu rada prešlo u legalne tokove u prethodnih pet godina. To je, kako je istakao, veliki uspeh, imajući u vidi da je to urađeno u periodu velike ekonomske krize.  

- Napori Vlade krenuli su još 2015. godine, a prvi program je bio za period od 2015. do 2020. godine. Više od 70 odsto akcija koje smo tada definisali smo ispunili. Ako pogledate istraživanje NALED-a, od 2017. do 2021. godine, smanjena je siva ekonomija za tri procentna poena sa 14,9 na 11,7 odsto. To je veliki korak napred - rekao je Mali.

On je ocenio da je veliki reformski potez bila odluka da se ide na postepeno smanjenje poreskog opterećenja na zarade, što je dovelo do povoljnijih okolnosti na tržištu rada, odnosno do većeg zapošljavanja.

- Rastu plate i u privatnom i u javnom sektoru. Da ne zaboravimo da Vlada Srbije od 2018. sprovodi doslednu politiku kada je reč o smanjenju poreza i doprinosa na plate. Tako omogućavamo da ljudi iz sive zone pređu u zakonske okvire i podstičemo poslodavce da na pravilan način prijavljuju radnike i pređu u legalne tokove poslovanja - dodao je Mali.

On je najavio dalja sistemska rešenja u digitalizaciji poslovanja Poreske uprave i Uprave carina.

- Borba protiv sive ekonomije mora da se nastavi još jače, jer svaki dinar koji tu uštedimo i uvedemo ga u legalne tokove doprinosi rastu ekonomije, povećanju plata, penzija i daljim investicijama. Za naredni period značajna je reforma sistema carine, automatizacija dokumenata vezanih za uvoz i izvoz, povezivanje sa svim sistemima koje EU ima. Tu je i povezivanje Poreske uprave sa carinom, uvođenje sistema e-akciza i e-otpremnica. Što bolje omogućimo protok dokumenta kroz sistem, smanjićemo pojavu fantom firmi i aktivnosti u sivoj zoni - rekao je Mali.

Uvođenje e-faktura

On je uvođenje e-faktura u Srbiji nazvao „pravom malom revolucijom“.

- U Srbiji više nema papirnih faktura. Sistem je besplatan, a samo u februaru ove godine smo imali devet miliona faktura koje su prošle kroz taj sistem. Uparivanje tih faktura, daje mogućnost da povraćaj PDV bude brži i efikasniji, što je i bio zahtev privrede - naveo je on.

Dodao je i da smo u toj reformi ispred zemalja kao što su Francuska, Portugalija, Španija, Slovenija. „Svi obveznici PDV-a su u tom sistemu, i to naravno, osim veće transparentnosti i borbe protiv sive ekonomije, doprinosi brzom povraćaju PDV-a“, naveo je Mali.

Prema njegovim rečima, mnogo je urađeno i kada je reforma Poreske uprave u pitanju. Uvođenje Portala e-porezi dovelo je do toga da se sa prijave lakše popunjavaju, što je doprinelo boljoj naplati poreza.

- Mnogo smo uradili i na automatizaciji obračuna poreza i doprinosa za paušalce. To je cilj koji smo imali i u potpunosti smo ga ispunili - kazao je Mali.

Ministar finansija naveo je da je dosta urađeno i na unapređenju rada inspekcijskih službi, sistema e-inspektor, kao i na njihovom integrisanom radu na terenu. Kako je rekao, nastaviće se sa ulaganjima u unapređenje rada inspektora, a naveo je i da je izmenama Zakona o poštanskim uslugama omogućeno da se vrši identifikacija pošiljaoca od strane poštanskih operatera, što onemogućava prodaju robe preko interneta od strane neregistrovanih subjekata.

Od važnih aktivnosti je naveo nedavno usvajanje Programa za suzbijanje sive ekonomije za period 2023-2025. godine, koji predviđa preduzimanje niza aktivnosti na njenom suzbijanju kako bi se njen udeo u privrednoj aktivnosti smanjio na najniži mogući nivo.

„Uzmi račun i pobedi“

Ministar je pomenuo i nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“ čiji je prvi ciklus nedavno završen, istakavši da je ona pokazala da jača svest ljudi o značaju smanjenja sive ekonomije i uzimanju fiskalnih računa.

- Svi ste svesni uspeha e-fiskalizacije, sistema koji smo uveli u maju prošle godine. U njemu je trenutno 140.000 obveznika sa 250.000 lokacija, a sa QR kodom svaki građanin može da utvrdi da li je račun ispravan ili ne. Svako ko ne uzme račun, ili ne dobije račun, omogućava drugoj strani da zaradi neki dinar za sebe, ali na štetu države i svih nas, jer od novca koji ide u budžet imamo veće plate i penzije, gradimo autoputeve, bolnice, škole vrtiće. Svi gubimo, dobija jedino onaj ko  taj račun nije izdao - poručio je Mali.

Mali se osvrnuo i na pokretanje novog POS programa, i zahvalio svim partnerima na projektu.

- Moja poruka je da ćemo nastaviti. Siva ekonomija se neće nikome isplatiti i sva ova sistemska rešenja pokazuju koliko smo spremni da idemo do kraja kad je ova oblast u pitanju. Ono što je tendencija u razvijenim zemljama je plaćanje bez gotovine, uz razne vrste uređaja. Želim da pohvalim novi POS program podrške koji treba da podstakne bezgotovinsko plaćanje u našoj zemlji - rekao je Mali.

Viceguverner NBS Dragana Stanić istakla je da Narodna banka Srbije, pored očuvanja monetarne i finansijske stabilnost, poseban prioritet daje razvoju inovativnih sistema plaćanja.

- U pogledu digitalizacije platnih usluga inovativnih servisa naša zemlja sada pripada samom svetskom vrhu. Takve aktivnosti direktno doprinose suzbijanju sive ekonomije. Na tom putu nismo sami i uvek ističemo značaj saradnje sa partnertima, pre svega sa Ministarstvom finansija, kao našim ključnim partnerom i upravo jedan od rezultata takve saradnje jeste Program za suzbijanje sive ekonomije - istakla je Stanić.

Potprednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović ukazala je na značaj novog Programa za suzbijanje sive ekonomije. “Ovaj program je, na naše zadovoljstvo, ponovo dobro odmeren,  izbalansiran sa rešenjima koje će dalje jačati kapicitete inspekcija, sudova i Poreske uprave ali podržati odgovornu privredu podsticajnim merama koje su prioritet NALED-a”, istakla je ona navodeći da je to, između ostalih smanjenje poreskog opterećenja plata, koje je kao najveći izazov u poslovanju istaklo dve trećine privrede koji su članovi te organizacije.

Projekat pokretanja POS programa podrške za 25.000 malih biznisa i institucija, podržala je i Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad rekla je da je šteta koju nanosi siva ekonomija ogromna.

- Nemačka podržava Srbiju u borbi protiv korupcije i sive ekonomije. Našim angažovanjem želimo da dalje razvijamo prihvatanje bezgotovinskog plaćanja i infrastrukturu, kako bismo dalje promovisali pošteniju konkurenciju na tržištu Srbije, podsticali ekonomski razvoj i unapredili kvalitet komercijalnih i privatnih usluga - kazala je nemačka ambasadorka.

Ona je istakla da su brojna istraživanja potvrdila da bezgotovinsko plaćanje doprinosi boljem finansijskom praćenju, transparentnosti, kao i smanjenju administrativnog i parafiskalnog opterećenja građana i privrede.

Ona je čestitala ministru Siniši Malom i njegovom timu na postignutim rezultatima u podsticanju digitalizacije.  „Nemačka odaje priznanje Vladi Srbije što je preduzela mere kako bi stavila dodatni akcenat na dalju digitalizaciju fiskalnog sektora u Srbiji i promociji bezgotovinskog plaćana u javnom i privatnom sektoru“, podvukla je Konrad.

Pogledajte više