REFERENTNA KAMATA STIGLA DO 5,75 ODSTO: NBS - Da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji
IZVRŠNI odbor Narodne banke Srbije odlučio je na sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 procenata.
Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,5 odsto, a na kreditne olakšice povećana na sedam procenata. Očekuje se novo poskupljenje dinarskih kredita građana Srbije. Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu
Time, kako u NBS kažu, doprinose da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja u horizontu projekcije.
- Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope - kažu u Centralnoj banci. - Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, znatno se doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.
Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da ima uticaja i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.
- Inflacija u Srbiji je u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje posmatrano 15,8 procenata, što je bilo u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju - kažu u NBS. - Bazna inflacija i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije - u januaru je iznosila 10,4 procenata međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa. Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, očekujemo da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.
Kako kažu, nakon toga, inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova.
- Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariće realni rast u rasponu od 2 do 3 procenata. Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan - objašnjavaju iѕ IO NBS. - Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. aprila 2023. godine.