DRŽAVA OVE ZIME OBEZBEDILA CENE STRUJE I GASA MEĐU NAJNIŽIMA U EVROPI: Pogledajte šta će ove godine morati da se realizuje
OVE godine u Srbiji će morati da dođe do jednog, a verovatno i dva poskupljenja gasa. Cena ovog energenta biće korigovana od 1. maja i taj rast neće biti veći od 10 odsto. Ovo je juče najavio generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović na "Kopaonik biznis forumu", ističući da se datum i procenat poskupljenja temelji na proceni tog javnog preduzeća.
Dan ranije, šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju, Donal Mekgetigen, istakao je da će cene energenata morati da se povećavaju. U fokusu dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa MMF su reforma energetskog sektora, budžet i fiskalna politika.
- Energenti će morati da poskupe, to je suština programa - kazao je Mekgetigen.
- Cene struje i gasa ne smeju da ostanu na tako niskom nivou.
Aranžman sa MMF podrazumeva istu dinamiku poskupljenja i za električnu energiju. Kako su ranije nagovestili nadležni, od maja se, takođe, mogu očekivati više cene struje, a da li će doći i do drugog poskupljenja u toku ove godine, naknadno će se proceniti. Država je, uprkos energetskoj krizi, uspela da ove zime domaćinstvima obezbedi cene električne energije i gasa koje su među najnižima u Evropi.
- Srbija je bila među prvim zemljama koje su kroz niske cene energenata pomagale ranjivim kategorijama stanovništva, ali je sada došlo vreme za promene u energetici - istakao je Mekgetigen. - Državna energetska preduzeća, pre svega EPS, treba da se transformišu u akcionarsko društvo i dobiju novu upravu zbog dosadašnjeg lošeg upravljanja i malih investicija.
Bajatović je naglasio da će po sadašnjim cenama gasa, kao što je ranije i najavljeno, biti završena grejna sezona i da u ovom momentu većeg poskupljenja od 10 odsto pre 1. maja neće biti. On je rekao i da svakako sa tim rastom neće biti dostignuta "puna cena".
- Da li će biti daljih poskupljenja, zavisiće kako će se kretati cena na berzi i po kojoj ćemo ceni gas kupovati - precizirao je Bajatović. - Trenutno, prosečna fakutra "Srbijagasa" iznosi 393 dolara za 1.000 kubnih metara.
Stručnjak za energetiku u "Dilojtu" i bivši direktor u EPS Željko Marković objašnjava da MMF traži da naša preduzeća posluju po tržišnim principima, a to znači da ih ne subvencioniše država. Što se tiče cena energenata, one su, kako dodaje, sada za privredu manje-više na komercijalnom nivou, ali su za domaćinstva niske.
- Zahtev se, pre svega, odnosi na garantovane regulisane cene za domaćinstva koje su ispod tržišnih i u kontekstu su socijalne politike - ističe za "Novosti" Marković. - Zato MMF traži poskupljenje.
Više cene energenata će opteretiti kućne budžete prosečnih domaćinstava, a Marković kaže da to mora da se rešava kroz mere socijalne politike koje treba da budu usmerene isključivo ka onima kojima je to potrebno.
- To znači da tržišne cene važe za domaćinstva, a kroz politiku koja se bavi energetski ugroženim kupcima potrebno je obuhvatiti sve ranjive kategorije - navodi Marković. - Tada subvencije ne idu u energetska preduzeća nego su usmerene tamo gde treba. Osim toga, više cene nas teraju da štedimo, što i treba da radimo, jer trošimo značajno više energije od zemalja EU.
Marković ukazuje i da kakve će biti tržišne cene energenata u budućnosti, sledeće sezone, zavisi od oštrine naredne zime, i iz kojih izvora i kako će se puniti evropska skladišta gasom.
AZERBEJDžAN ZAVISI OD RUSIJE
GOVOREĆI o diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom i mogućnostima Srbije, generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović rekao je da imamo puno opcija, među kojima je i gas iz Azerbejdžana.
- Ali, tu je problem što oni traže dugoročne ugovore, na 10 do 15 godina - ukazao je Bajatović. - Ipak, svi ćute o tome da izvoz iz Azerbejdžana direktno zavisi od uvoza gasa iz Rusije.
On je istakao da Srbija ima slobodne, kratkoročne kapacitete na "Turskom toku", zbog kojih možemo da uvezemo viškove gasa iz Turske, Bugarske i Grčke, a razgovaralo se o tome i sa Katarom.
- Imamo dovoljno kapaciteta da u narednih godinu-dve napravimo neki bolji balans kupljenog gasa, ako to treba da bude i politički cilj, a pretpostavljam da će biti i ekonomski, ako ništa drugo zbog bezbednosti snabdevanja - kaže Bajatović. - Zbog toga "Srbijagas" radi na mnogo projekata, među kojima je veoma važan gasovod sa Bugarskom, koji bi trebalo da bude gotov do oktobra.