PRIVREDA SE MANJE ZADUŽILA: Izveštaj Udruženja banaka Srbije
KREDITNA aktivnost, a naročito privrede, nastavila je blago da pada i prethodni mesec.
Foto: Arhiva "Novosti"
Prema kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije, na kraju februara je ukupan dug za kredite firmi, preduzetnika i građana bio manji za 0,2 odsto nego mesec dana ranije.
Iznosili su oko 3.313 milijardi dinara, ili oko 28,3 milijardi evra. Prethodnih godina je u proseku godišnje ova aktivnost rasla desetak odsto, lane oko pet, pa je prošlomesečni pad, zapravo ozbiljan zaokret. Iz UBS smatraju da mera za suzbijanje inflacije očigledno daje rezultate i dodaju da nema bojazni od zaustvljanja rada privrede.
Pozajmice privrede bile su manje za 0,4 procenata nego u prvom mesecu ove godine i iznosile oko 1.813 milijardi dinara. Dug preduzetnika iznosio je oko 69,2 milijarde dinara, što je pad od 0,8 odsto. Što se tiče zaduživanja stanovništva, i dalje lagano raste, pa je ovaj dug uvećan za 0,2 odsto. Stigao je na 1.431 milijardu dinara. Među kreditima stanovništva potrošački su smanjeni 0,3 odsto, koliko i zajmovi za refinansiranje, dok su poljoprivredni krediti uvećani 0,4 odsto i stambeni 0,3 odsto.
Nedavno je najavljeno novo podizanje referentne kamatne stope Evropske centralne banke, što su mnogi analitičari protumačili kao rastuću opasnost od recesije u evropskim zemljama. Predsednica ECB Kristin Legard, izjavila je da je njena glavna briga inflacija, ali da nije cilj da se razbije ekonomija. Prema rečima Vladana Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, pad kreditne aktivnosti u Srbiji vodi ka stabilizaciji inflacije, a ne recesiji.
DOCNjA 2,7 ODSTO
KADA je reč o docnji, njeno učešće po osnovu bankarskih kredita na kraju februatra iznosilo je 2,7 procenata. Dok je udeo problematičnih kredita koje vraća stanovništvo 2,3 odsto, pravnih lica 2,9 odsto, preduzetnici su u čak pet odsto slučajeva imalo prblem sa otplatom pozajmica.
- Klijenti se ponašaju racionalno, kada raste cena novca zbog restriktivne monetarne politike, odriču se dela potrošnje i manje pozajmica uzimaju - kaže Vasić. - Inflacija bi u toku ove godine trebalo da krene nizbrdo i da do kraja bude između devet i 11 odsto, a da se do sledeće godine vrati u predviđene granice od tri odsto, pčus, minus, jedan i po procenata. Zatezanje kaiša očigledni daje rezultate i u svetu i kod nas. To treba shvatiti kao lek koji se primenjuje do ozdravljenja. Osim toga, lane smo imali i rekordan priliv dorektnih stranih investicija, veliki izvoz IT usluga, rekordnu turističku sezonu i priliv doznaka. što je sve zajedno rezultovalo da BDp bude iznad 2,5 odsto - naglasio je Vasić.
Kako je Vasić rekao, prema oceni domaćih i stranih stručnjaka na biznis forumu na Kopaoniku, uprkos nekoliko kriznih godina, zbog dobre reakcije države i NBS, domaća ekonomija dobro stoji i ne preti nam recesija.