DA LI JE I "BALKANSKI TOK" NA METI SAD Stručnjak za energetsku bezbednost: "Strateški interes je da se Evropa odvoji od ruskih gasovoda

Na sličnim modelima ugrožavanja ove rute, preko koje se doprema gas i u Srbiju, rade eksperti, pre svega u Americi, jer je njen strateški interes da potpuno odvoji Evropu od ruskih gasovoda i naftovoda. To postaje sve aktuelnije kako odmiče vreme zbog ukrajinske krize.

Ovo u razgovoru za "Novosti" kaže stručnjak za energetsku bezbednost, profesor dr Mitar Kovač, ističući da je realnije da Bugarska pod pritiskom Zapada, na neodređeno vreme obustavi tranzit gasa "Balkanskim tokom" ka Srbiji i Mađarskoj, nego da dođe do fizičke diverzije. Mađarski premijer Viktor Orban rekao je u ponedeljak da vlada te zemlje sabotažu na "Severnom toku" smatra terorističkim aktom, i da će zajedno sa srpskim partnerima učiniti sve da se nešto slično ne ponovi na kraku "Turskog toka" koji prolazi kroz Bugarsku i Srbiju, a preko koga i Mađarska dobija gas.

- Ako su to uradili na severu, da gas ne bi mogao da dolazi iz Rusije u Evropu, to mogu da urade i na jugu - kazao je Orban. - Zajedno sa Srbijom smo jasno stavili do znanja da im to neće poći za rukom.

Govoreći o bezbednosti "Turskog toka", profesor Kovač ukazuje da je pitanje procene američkih eksperata, koji deo gasovoda je najkritičniji i na čijoj državnoj teritoriji.

- Nije isključena strateška saradnja, ucena ili prinuda nad vlašću neke od zemalja koje obavljaju bezbednost na ruti gasovoda - objašnjava naš sagovornik. - To znači da ne mora da dođe do fizičke diverzije ili terorističkog akta, nego da vlast te države odluči da obustavi tranzit na neodređeno vreme. Tako nešto bi moglo da se desi sa Bugarskom koja je odustala od snabdevanja ruskim gasom, a u zamenu bi joj neka zapadna zemlja nadomestila štetu koju bi imala po osnovu gubitka tranzitne takse.

On smatra da je takav scenario realniji, nego da dođe do fizičkog oštećenja. Zato što je, kako ističe, svaka havarija na gasovodu na kopnenom delu lakše rešiva i brzo se otklanja.

- Kontrola na delu gasovoda pod Crnim morem sigurno je pod većim nadzorom ruske Crnomorske flote i postoji manja mogućnost da se izvede teroristički akt kao na "Severnom toku" 1 i 2 - kaže Kovač.

- Kada je u pitanju naša teritorija, sigurno je da se preduzimaju adekvatne mere koje su u nadležnosti sistema bezbednosti BIA i drugih agencija, kao i policije, jer se radi o objektu od strateškog značaja, ne samo za Srbiju, već i za druge evropske zemlje ka kojima je usmeren, Mađarsku i Austriju.

Mere koje se primenjuju obuhvataju, kako dodaje, bespilotne letilice, kamere, video-nadzor ključnih tačaka gasovoda, a u pripravnosti je i jedinica za specijalne intervencije, ukoliko bi slučajno došlo do pokušaja izvođenja terorističkog akta. On navodi i da se u tom kontekstu nastavlja saradnja naše zemlje sa Mađarskom.

Podsetimo, Federalna služba bezbednosti Rusije krajem prošle godine saopštila je da je sprečila više terorističkih napada ukrajinskih specijalnih snaga na "Turski tok". Nagrađivani američki istraživački novinar, Simor Herš, objavio je 8. februara članak u kojem, pozivajući se na neimenovani izvor, tvrdi da je odluku o miniranju "Severnog toka" doneo lično predsednik SAD Džozef Bajden. On je naveo da su ronioci američke mornarice postavili eksploziv ispod gasovoda uz pomoć norveških stručnjaka, a pod maskom vojne vežbe "Baltops."