ZA HEKTAR "SLATKE GLAVE" 2.000 EVRA: Zemljoradnici u Srbiji uveliko počeli pripreme za prolećnu setvu šećerne repe

Iz godine u godinu sve je manje površina pod ovom ratarskom kulturom, ali za naše potrebe šećera uvek ima, čak i za izvoz. A, kada se bude završila prerada repe, poljoprivrednici će od države, po prvi put, dobiti podsticaj po hektaru u iznosu od 35.000 dinara.

Za hektar posejane šećerne repe treba oko 2.000 evra. Vlada Srbije je krajem prošle godine usvojila uredbu o subvencionisanju poljoprivrednika, koji proizvode šećernu repu.

Oni će, za rod iz 2023. godine, imati pravo na subvencije od 35.000 dinara po hektaru, pod uslovom da celokupan ostvareni prinos šećerne repe na ugovorenim površinama isporuče
proizvođačima šećera.

Država će pare uplaćivati proizvođačima šećera koji će, potom, ta sredstva proslediti ratarima koji gaje šećernu repu. Za najviše do 500 hektara. Uz uslov da je proizvodnja po hektaru najmanje 50 tona.

- Zemlja se već uveliko spremna za setvu šećerne repe, vlaga se popravila poslednjih dana - kazao nam je Milosav Ostojić iz Zemljoradničke zadruge AgroMV iz Sivca. - Imamo
360 hektara pod repom. Otkupna cena nam je garantovana ugovorom, a očekujemo da će ove godine biti više posejano, jer je i država najavila nove subvencije za šećernu repu.

I dok su pojedini zemljoradnici komentarisali da su novi podsticaji namenjeni samo velikim proizvođačima, Ostojić smatra da je upravo ova mera namenjena malim i srednjim.

- Ko ima više od 500 hektara ne može da konkuriše za ovaj podsticaj, a količina od 50 tona nije velika i neostvariva - kaže nam Ostojić. - Ko ne može više od toga, taj ne treba ni da je seje. Iako nismo uzimali, znam da šećerana daje avans od 500 evra, beskamatno, po hektaru. Ove godine nas očekuje i skuplja setva. Skočile su cene goriva, đubriva i semena. Neke procene su da nam za hektar treba 2.000 evra. Prošle godine to je koštalo 1.650 evra. Kako objašnjava Ostojić, pre rata u Ukrajini osnovno đubrivo su plaćali 400,
a sada i više od 1.000 evra.

- Ako se ljudi ozbiljno bave repom, već su krenuli sa pripremama - ističe naš sagovornik. - Svake četvrte godine ide na istu zemlju, a pojedini to rade i na svake dve, pa zato imaju slabiji rod.