"STRAH OD GLOBALNE RECESIJE": Svetske centralne banke pokupovale velike količine zlata

Velika kupovina

Centralne banke su tokom 2022. godine nabavile 1.136 tona dragocenih metala, u vrednosti od 70 milijardi dolara. To je rekord još od 1967. godine.

Godišnja državna potražnja, kao i potražnja maloprodajnih investitora, povećala se za 18 procenata i dostigla 4.741 tonu, navodi se u izveštaju Svetskog saveta za zlato (WGC). Situacija je okarakterisana kao „vanredna“.

Osiguravanje od rizika

Tokom devedesetih godina prošlog veka i prve decenije 21. veka centralne banke, posebno one u Zapadnoj Evropi, nisu mnogo žalile za dragocenim metalima: prodavale su stotine tona godišnje. Ipak, posle globalne finansijske krize 2008. i 2009. godine regulatori su promenili politiku, pre svega da bi se maksimalno otarasili konkretnih valuta i obveznica i da ne bi zavisili od njihovih eminenata.

Najviše zlata kupuju Turska, Kina, Rusija, Indija, Egipat i Katar, pri čemu ne otkrivaju svi tačne podatke o tome.

Ogla Veternikova, potpredsednica analitičke kompanije „Borsel“ ističe da su međunarodni odnosi danas mnogo teže predvidivi u poređenju s proteklih nekoliko decenija, dok stručnjak Odeljenja za strateška istraživanja „Total riserč“ Nikolaj Vavilov navodi da vlade, očigledno, očekuju ozbiljne probleme u novonastalom ekonomskom modelu i pripremaju se za potrese.

„Ruski scenario“

Sadašnje geopolitičko zaoštravanje samo je podgrejalo zlatnu groznicu. I to je razumljivo: Zapad je zamrzao rezerve Rusije u vrednosti od gotovo 300 milijardi dolara.

Direktorka Centralne banke Rusije Elvira Nabijulina je nekoliko puta saopštila da Moskva namerava da se sudi za aktive.

- Većina zemalja izgubila je poverenje u američki dolar: tamo su shvatili da, ako budu išli protiv volje Vašingtona, mogu da ostanu bez imovine. Strah od globalne recesije, koji ubrzava odustajanje od uobičajene svetske rezervne valute, kao i prelazak na ekonomski kolosek višeoplarnog sveta, podstiču regulatore da povećavaju zalihe jedinog čvrstog ekvavilenta novcu - navodi Vavilov.

Razumna diversifikacija

Potisnuvši Indiju, Rusija je izašla na četvrto mesto u svetu po zlatnim rezervama – 582 milijarde dolara. Te rezerve bi bile i veće, ali sankcije blokiraju upravljanje znatnim delom aktiva.

Centralna banka Rusije, u suštini, može da operiše samo juanom i zlatom. Zbog toga se oko 20 procenata zlatnih rezervi fizički čuva u formi dragocenog metala.

Aktivi u valutama neprijateljskih zemalja (dolar, evro, funta), naprotiv, suštinski su smanjeni. Tako deluju i druge centralne banke.

- Udeo američke valute u svetskoj trgovini će se smanjivati za pet do sedam procenata godišnje. Rezerve u dolarima smanjuju se postepeno, ne privlačeći pažnju, jer SAD mogu u bilo kom trenutku da se umešaju - navodi finansijski analitičar Vladislav Antonov.

Nestašica poluga

Dalje prikupljanje poluga u ruskim zlatnim rezervama je za sada neisplativo. Poslednji put je Centralna banka Rusije kupovala poluge u martu i aprilu prošle godine, u krajnje nestabilnoj situaciji. Pritom, zlato je nabavljano od domaćih proizvođača koji su se našli pod sankcijama.

- Glavna svetska tržišta dragocenih metala su Londonska i Njujorška berza. Od leta su zemlje G7 zabranile ruski uvoz. Da, Zapad neće blokirati poluge, ali kome ih potom prodavati? Imamo deficitarni budžet, a Ministarstvo finansija i Centralna banka imaju gde da potroše novac - objašnjava Antonov.

Zamenik predsednika Centralne banke Rusije Aleksej Zabotkin je još u oktobru prošle godine govorio da višak zlata u rezervama može da izazove rast novčane mase, što će podstaći inflaciju koja je na meti regulatora.

Prema poslednjim prognozama Banke Rusije, inflacija će u 2023. godini biti smanjena na pet do sedam procenata, a ciljni pokazatelj od četiri procenta dostići će već sledeće godine.

(Sputnjik)

BONUS VIDEO: TRAGEDIJA „BEZBIJEVIH BEBA“: Sećanje na fudbalere Mančester Junajteda koji su stradali pre 65 godina