KRIZA SE IZ NEMAČKE SLIVA U SRBIJU: Najjača privreda Evrope usporava, hemijska industrija najavljuje otpuštanja
PRIVREDA Nemačke usporava, a dodatni udarac joj stiže od hemijskih fabrika koje najavljuju otpuštanje radnika i prebacivanje investicija u druge konkurentije zemlje, poput SAD. Razlog za to je poskupljenje energenata, jer više nema povoljnog ruskog gasa, koji je činio više od polovine ukupnog uvoza plavog goriva u toj zemlji, pre početka sukoba u Ukrajini.
Foto Tanjug/AP
Nemačka je naše glavno izvozno tržište i sve što se događa na njemu, po sistemu spojenih sudova utiče i na Srbiju. Njihov pad potražnje smanjuje mogućnost našeg izvoza. Tako bi moglo da se desi da i bez sankcija, kojima nam Zapad preti ukoliko ne prihvatimo evropski predlog za rešavanje pitanja Kosova i Metohije, dođe do povlačenja nemačkih investicija, a u najgorem scenariju i zatvaranja njihovih fabrika.
Kako piše "Blumberg", budući da trenutno nema izgleda da se uvoz ruskog gasa nastavi, prognoze za nemačke hemijske kompanije, firme za proizvodnju stakla i građevinskog materijala, gde gas i struja mogu da čine trećinu troškova, ostaju sumorne. Gotovo polovina hemijskih kompanija u Nemačkoj je najavila rezove. Pad cena gasa, prema oceni ove američke komapnije, nije dovoljan da Nemcima sačuva poslove u fabrikama. Velike kompanije, uključujući BASF, Lanxess, Dou, pripremaju se da otpuste hiljade radnika i prebace investicije iz te zemlje, jer ne očekuju da će Berlin biti u stanju da obezbedi energente koji su im potrebni po cenama približnim onima koje su nekada plaćali za ruski gas.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u PKS, Bojan Stanić, kaže da do značajnijih problema za nemačku privredu može doći naredne zime, jer su tokom ove olakšavajuća okolnost bili povoljni vremenski uslovi i manja tražnja Kine za gasom, što im je omogućilo da nabave potrebne količine tog energenta.
- U Nemačkoj usporava privreda i već beležimo pad prerađivačke industrije u Srbiji još od septembra - kaže Stanić. - Kompanije u našoj zemlji su uključene u dobavljačke lance za Nemačku. Plasiranje na to tržište sirovina, komponenti, poluproizvoda koje ovde pravimo, zavisi od njihove potražnje. Kada u Nemačkoj padne tražnja, to smanjuje mogućnost našeg izvoza.
Može se očekivati da će se sužavati prostor naših naših kompanija da izvoze na nemačko tržište, posebno zato što, kako kaže Stanić, dolazi do daljeg usporavanja privrede u ovoj godini, i neizvesno je šta će biti tokom naredne zime što se tiče vremenskih prilike, situacije u Ukrajini, potražnje Kine za energentima. Firme u Srbiji, koje su uključene u dobavljačke lance za Nemačku, uglavnom su u sektorima metalske i auto-industrije.
Govoreći o odlasku kompanija iz Nemačke, naš sagovornik ukazuje da je već došlo do delimičnog seljenja kapitala iz EU ka SAD.
- Amerika je obezbedila velike pakete podsticaja, jer hoće da smanji zavisnost svoje privrede od dugačkih lanaca snabdevanja - objašnjava Stanić. - Odlazak velikih nemačkih kompanija bio bi dodatni udarac za njihovu privredu. U odnosu na Srbiju, potencijalno bi moglo da dođe do povlačenja njihovih investicija na ovom prostoru, a ekstreman scenario bi bio da ovde zatvore fabrike ukoliko im se to više ne isplati.
PREVISOKE CENE ENERGENATA
ČAK i nakon nedavnog pada cena gasa, nemačke cene energenata ostaju znatno više nego u konkurentskim proizvodnim zonama u SAD i Aziji, piše "Blumberg". Hemijska gigant BASF u oktobru je najavio da će uštedeti 500 miliona evra zatvaranjem radnih mesta i prebacivanja proizvodnje iz zemlje. Iako su cene energenata pale za 40 odsto od tada, kompanija je ostala pri svom stavu. Istraživanje nemačkog hemijskog udruženja VCI krajem januara pokazalo je da skoro polovina hemijskih kompanija planira da smanji investicije u Nemačkoj ove godine zbog troškova energenata. Istovremeno, industrijska preduzeća doživljavaju pad potražnje zbog globalnog ekonomskog usporavanja. Neke kompanije razmatraju potpuno zatvaranje.