EVROPSKI PRASIĆI NAPUNIĆE SRPSKE OBORE: Država namerava da obnovi desetkovan stočni fond
SRBIJA je širom otvorila vrata za uvoz prasića iz inostranstva. Odluka Vlade da ukine carinu na uvoz tovnih prasadi do 50 kilograma, trebalo bi da omogući obnovu stočnog fonda, koji je poslednjih deset godina gotovo uništen. Država je ukinula i prelevman od 8,7 dinara po kilogramu za tov prasadi i goveda.
Foto P. Milošević
Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković smatra da će time pomoći domaćim proizvođačima da obnove stočni fond Srbije. Prema nekih procenama i analizama koje su radili Republički zavod za statistiku, Privredna komora Srbije i resorno ministarstvo, nama nedostaje oko milion prasadi da popunimo kapacitet farmi.
- Strateški cilj Ministarstva poljoprivrede i cele države u ovoj godini je povećanje stočnog fonda, pri čemu će akcenat biti usmeren na svinjogojstvo i govedarstvo - kazala je Tanaskovićeva.
NAJVIŠE IZ DANSKE I NEMAČKE
NAŠA zemlja najviše uvozi prasad iz Danske i Nemačke. Prošle godine, kako nam je rekao Nenad Budimović, uvezli smo 300.333 grla prasadi.
- Najveći uticaj na uvoz imaće cena, koja je mnogo viša nego pretprošle godine - kazao je Budimović. - U proseku je oko 67,5 evra po komadu. U decembru 2021. cena je bila 54 evra.
I dok država pokušava ovom merom da zanovi tov svinja, pojedini poljoprivredni proizvođači smatraju da to nije najbolje rešenje, jer bi moglo dodatno da uruši domaće stočare. Naročito što je uzgoj prasadi kod nas nešto skuplji zbog više cene hrane. U Srbiji je zabranjena upotreba hrane za stoku koja sadrži genetsku modifikaciju, što je u svetu, ali i u mnogim zemljama EU - dozvoljeno. Samim tim je i hrana za životinje jeftinija.
- Poljoprivredni proizvođači su konsultovani, kao i pojedina udruženja i zato je i doneta odluka da se omogući uvoz samo prasadi koja će ovde ući u tov - rekao nam je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. - Tako će da se koristi naša hrana za životinje, da se obezbedi određena količina svinjskog mesa, kako se ono ne bi uvozilo. Svinje se ne uvoze, samo prasići za tov. Paralelno sa ovim uvozom, treba raditi i na povećanju kapaciteta i proizvodnje prasadi. Postoje dve vrste uzgajivača, oni koji drže za tov i oni koji imaju samo prasad. Treba jačati i genetski potencijal, dok se ne uspostavi ravnoteža. Da ne uvozimo meso, jer je bolje da koristimo našu hranu i radnu snagu.