NOVA GASNA VEZA OD SLEDEĆE SEZONE: Direktor "Srbijagasa" o realizaciji interkonekcije sa Bugarskom, gasifikaciji, snabdevanju Srbije

Ovo je najavio direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović, ističući da naša država ničim nije ugrožena u snabdevanju, kao i da zahvaljujući dogovoru predsednika Srbije i Rusije sada imamo 15 odsto nižu cenu gasa od one koju bismo plaćali na referentnoj holandskoj berzi TTF.

Projekat interkonekcije Srbija - Bugarska prešao je iz nadležnosti Ministarstva energetike u nadležnost ovog javnog preduzeća, a Vlada mu je dala status od strateške važnosti za energetsku bezbednost naše zemlje. Bajatović navodi da je nabavljeno oko 50 odsto cevi, oko 80 procenata humusa i da je oko 90 odsto trase raščišćeno.

- Zavareno je negde oko 25 odsto cevi i treba da počne polaganje - kazao je direktor "Srbijagasa" za RTS. - Eksproprijacija je uspešno završena što je kod nas uglavnom problem. Sa završetkom srpske trase od Niša do Dimitrovgrada neće biti problema, a prema najnovijim informacijama koje imam, bugarska strana će 1. februara uraditi prvi zavar što znači da i oni kreću. Deonica kod suseda je lakša i kraća od one u našoj zemlji. Taj interkonektor koji će povezivati srpski i bugarski gasni sistem, mimo "Turskog toka", omogućiće i diversifikaciju. To je zamišljeno da se uradi sa proširivanjem cevi.

Treba da se obavi, kako kaže, revitalizacija gasovoda od Niša do Beograda, kao i od Beograda do Horgoša ili eventualno da se izgradi novi, što će pokazati studija. On je objasnio da bismo tako suštinski imali interkonektor od Austrije, preko dobro organizovanog mađarskog sistema, putem nove rute u Srbiji, i zatim preko Bugarske do LNG terminala Revituso u Grčkoj i Aleksandropolisa kada bude završen. Uz korišćenje i postojećih kapaciteta Transbalkanskog gasovoda koji je nekada povezivao Rumuniju, Bugarsku, Grčku tehnički ćemo biti u mogućnosti da kupujemo gas iz tog pravca. To će nam omogućiti i pristup ovom energentu iz TAP-a i TANAP-a, koji je azerbejdžanski, i o čemu su naše delegacije razgovarale sa kolegama iz te zemlje. Prema Bajatovićevim rečima, Srbija bi tako rešila sve ono što traži EU i što treba da se uradi, a to je diversifikacija i izvora i snabdevača. On je ranije ukazao da nam se time otvaraju nove mogućnosti za snabdevanje, ali i da se postavlja pitanje ko je rezervisao te kapacitete.

Prethodnih dana je saopšteno da je naša država već počela pripreme za narednu zimu, koja će, prema prognozama svetskih stručnjaka biti još teža. Politička odluka EU da smanji zavisnost od ruskog gasa rezultirala je time da se sledeće sezone očekuje kriza snabdevanja plavim gorivom na evropskom tržištu.

Stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, ukazuje da je priča oko oslobađanja Srbije od zavisnosti od ruskog gasa, pre svega političko, a ne ekonomsko pitanje. U dogledno vreme se, kako objašnjava, i pored preduzetih prvih koraka ka diversifikaciji izvora snabdevanja, ne može računati da će to omogućiti konkurenciju na tržištu i energetsku nezavisnost. On ističe da ne postoji zamena za ruski gas ni u našoj zemlji, niti u Evropi, jer ga nema dovoljno iz drugih izvora, kao i da američka administracija koristi ukrajinsku krizu u pokušaju da njeni dobavljači preotmu tržište Starog kontinenta od Rusije. Govoreći o interkonekciji sa Bugarskom, Zdravković kaže da je taj gasovod skromnog kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara, a da ne postoji obezbeđeni gas koji bi tom rutom mogao da dolazi do Srbije.

"Srbijagas" ima zadatak da ubrza gasifikaciju zemlje kako bi se što više građana i privrede priključio na ovaj energent. Prema Bajatovićevim rečima gasifikovano je oko 40 odsto posmatrano teritorijalno, a 55 procenata ukoliko se gleda prema broju stanovnika. Do pre tri godine, kako dodaje, 250.000 domaćinstava je koristilo gas, a danas 335.000.

- Beograd je praktično 100 odsto gasifikovan, kao i Požarevački okrug - kaže Bajatović. - Radimo gasovod visokog pritiska Beograd - Valjevo - Loznica. Imperativ je da završimo industrijsku zonu u Valjevu i da gasifikujemo taj grad zbog zagađenosti. Verovatno ćemo zahvatiti i Ub iz istih razloga. Moramo i interkonektor do Severne Makedonije da izgradimo, to je evropski zahtev. Ideja nam je da gasifikujemo i Leskovac. Dve ogromne fabrike treba da se grade u Vranju. Trebalo bi da gasifikujemo Pirot, to ćemo početi verovatno krajem ove godine, jer kako se bude završavao gasni interkonektor, trebalo bi da uradimo pre svega industrijsku zonu.

On je rekao da se rade Kraljevo i Trstenik, a u toku ove godine biće gasovod visokog pritiska od Aleksandrovca do Tutina. Kako najavljuje, gradiće se veliki kapacitet od Paraćina do Zaječara i luke Prahovo. Sve će to omogućiti, dodaje on, potpunu gasifikaciju na istoku Srbije.

U FEBRUARU NASTAVAK PRIKLjUČIVANjA

DIREKTOR "Srbijagasa" Dušan Bajatović ukazao je da je tokom korone došlo do prekida proizvodnih lanaca, što je dovelo do problema u nabavci setova za priključivanje na mrežu.

- Mislim da ćemo u drugoj polovini februara nastaviti akciju koju smo imali za priključke 780 evra na tri godine u dinarima bez kamate, a plaćanje je uz račun - naveo je Bajatović. - Trenutno imamo oko 37.000 zahteva, pretežno domaćinstava i nešto malo iz privrede koje nismo u mogućnosti da ispunimo.

Uz izvinjenje građanima zbog toga što trenutno ne mogu da odgovore na te zahteve, Bajatović kaže da je naplata u "Srbijagasu" na nivou od oko 98 odsto, te da su sa tim zadovoljni.

REFORME

GOVOREĆI o najavljenim reformama u energetskom sektoru, Dušan Bajatović navodi da je osnivač "Srbijagasa" Vlada Srbije i da oni još nemaju detaljna uputstva, kao i da se razrađuju planovi, uključujući i konsultante iz Norveške.

- Mi smo uradili razdvajanje "Srbijagasa" i "Transportgasa Srbija" - kazao je Bajatović. - Da li će biti potrebne još neke reforme, još ne znamo. Pretpostavljam da ćemo u narednom periodu znati u kom pravcu to treba da se kreće.